Научник, предавач, говорник Џорџ Ленд спровео је, 1968. године, студију током које је тестирао креативност 1600 деце узраста између три и пет година. Тај исти тест спровео је за НАСУ како би помогао да се изаберу најиновативнији инжењери и научници који би радили у овој организацији. Тест је толико добро прошао, да су одлучили да га испробају и на деци. Исту децу је тестирао поново кад су имали 10, а онда и кад су имали 15 година. Резултати су били запањујући.
Резултати теста креативности код петогодишњака: 98%
Резултати теста креативности код десетогодишњака: 30%
Резултати теста креативности код петнаестогодишњака: 12%
Исти тест који је полагало 280.000 одраслих: 2%
“Оно што смо кроз истраживање открили,” написао је Ленд, “јесте да се некреативно понашање учи.”
Зашто одрасли губе креативност?
За већину, разлог су правила и прописи који су им наметнути. Образовни системи широм света дизајнирани су још током Индустријске револуције пре 200 година, да нас науче да будемо добри радници и да пратимо инструкције.
Може ли се креативност научити?
Да, креативност се може научити. Али не седећи и слушајући предавања, већ кроз учење и примену креативног процеса размишљања.
Током протеклих пола века, бројни тренинзи осмишљени су и примењивани како би се развили креативни капацитети.
Ипак, креативност је вештина која може да се развије, а тим процесом развоја може се управљати. Да будемо креативни учимо кроз експериментисање, преиспитивање онога чему нас уче, истраживање, употребу маште.
Дакле, ако желимо да наша деца остану креативна и када порасту (иако 98% нас није), ако желимо да их води унутрашња воља ка решавању проблема као што су климатске промене, загађење, економске кризе, ако желимо да њихови умови стварају идеје које ће живот на планети учинити бољим, сад је време да направимо озбиљне промене у образовним системима.
Замислите само: свет у ком су деца слободна да питају, истражују, преиспитују одговоре које им дајемо, раде на решавању проблема, траже креативна решења користећи радозналост, машту и креативност? Све у ком су деца креатори, уметници, научници, проналазачи, промениће живот на нашој планети и цело друштво, много пре него седење у учионици, у којој ћемо пунити њихове главе подацима и онда проверавати шта су од тих података упамтили.
Учење креативности у компанији IBM
Сваки велики вођа је креативни вођа. Ако се креативност може научити, како то иде?
Средином педесетих година прошлог века, тачније 1956, Louis R. Mobley схватио је да успех IBM-а зависи од креативности директора у компанији, много више него од њихове способности да читају и разумеју финансијске извештаје. Као резултат тог процеса IBM Executive School темељи се на овим принципима.
Прво, традиционалне методе учења, попут читања, предавања, контролних задатака и учења задатог градива – више су него БЕСКОРИСНЕ. Ове методе су заправо контрапродуктивне. Већина образовних система темељи се на проналажењу одговара на линеарни корак-по-корак начин. Mobley је схватио да постављање радикално другачијих тестова на нелинеаран начин може бити кључ креативности.
Моблијево друго откриће јесте да развој креативне особе није процес учења на какав смо навикли. Кроз IBM Executive School директори су били форсирани да изађу из зоне комфора, врло често на начине који су фрустрирајући.
Треће, Mobley је схватио да људи заправо не уче да буду креативни. Они постају креативни. Креативност није нешто што можете научити читајући много лекција. Креативност је искуство.
Mobley је такође открио да је најбржи начин да постанете креативни, тако што ћете се окружити креативним људима. Ма колико чинили да се у њиховом друштву осећамо инфериорно.
Али можда најважнија ствар коју морамо да разумемо ако желимо да постанемо креативни, јесте да смемо да погрешимо. Свака велика и добра идеја израсла је након много лоших, а разлог због ког већина људи никад не оствари свој креативни потенцијал јесте страх да ћемо погрешити и бити предмет подсмеха. Зато, Mobley тврди да не постоје лоше идеје. То су само темељи за оне добре које тек долазе.