Naučnik, predavač, govornik Džordž Lend sproveo je, 1968. godine, studiju tokom koje je testirao kreativnost 1600 dece uzrasta između tri i pet godina. Taj isti test sproveo je za NASU kako bi pomogao da se izaberu najinovativniji inženjeri i naučnici koji bi radili u ovoj organizaciji. Test je toliko dobro prošao, da su odlučili da ga isprobaju i na deci. Istu decu je testirao ponovo kad su imali 10, a onda i kad su imali 15 godina. Rezultati su bili zapanjujući.
Rezultati testa kreativnosti kod petogodišnjaka: 98%
Rezultati testa kreativnosti kod desetogodišnjaka: 30%
Rezultati testa kreativnosti kod petnaestogodišnjaka: 12%
Isti test koji je polagalo 280.000 odraslih: 2%
“Ono što smo kroz istraživanje otkrili,” napisao je Lend, “jeste da se nekreativno ponašanje uči.”
Zašto odrasli gube kreativnost?
Za većinu, razlog su pravila i propisi koji su im nametnuti. Obrazovni sistemi širom sveta dizajnirani su još tokom Industrijske revolucije pre 200 godina, da nas nauče da budemo dobri radnici i da pratimo instrukcije.
Može li se kreativnost naučiti?
Da, kreativnost se može naučiti. Ali ne sedeći i slušajući predavanja, već kroz učenje i primenu kreativnog procesa razmišljanja.
Tokom proteklih pola veka, brojni treninzi osmišljeni su i primenjivani kako bi se razvili kreativni kapaciteti.
Ipak, kreativnost je veština koja može da se razvije, a tim procesom razvoja može se upravljati. Da budemo kreativni učimo kroz eksperimentisanje, preispitivanje onoga čemu nas uče, istraživanje, upotrebu mašte.
Dakle, ako želimo da naša deca ostanu kreativna i kada porastu (iako 98% nas nije), ako želimo da ih vodi unutrašnja volja ka rešavanju problema kao što su klimatske promene, zagađenje, ekonomske krize, ako želimo da njihovi umovi stvaraju ideje koje će život na planeti učiniti boljim, sad je vreme da napravimo ozbiljne promene u obrazovnim sistemima.
Zamislite samo: svet u kom su deca slobodna da pitaju, istražuju, preispituju odgovore koje im dajemo, rade na rešavanju problema, traže kreativna rešenja koristeći radoznalost, maštu i kreativnost? Sve u kom su deca kreatori, umetnici, naučnici, pronalazači, promeniće život na našoj planeti i celo društvo, mnogo pre nego sedenje u učionici, u kojoj ćemo puniti njihove glave podacima i onda proveravati šta su od tih podataka upamtili.
Učenje kreativnosti u kompaniji IBM
Svaki veliki vođa je kreativni vođa. Ako se kreativnost može naučiti, kako to ide?
Sredinom pedesetih godina prošlog veka, tačnije 1956, Louis R. Mobley shvatio je da uspeh IBM-a zavisi od kreativnosti direktora u kompaniji, mnogo više nego od njihove sposobnosti da čitaju i razumeju finansijske izveštaje. Kao rezultat tog procesa IBM Executive School temelji se na ovim principima.
Prvo, tradicionalne metode učenja, poput čitanja, predavanja, kontrolnih zadataka i učenja zadatog gradiva – više su nego BESKORISNE. Ove metode su zapravo kontraproduktivne. Većina obrazovnih sistema temelji se na pronalaženju odgovara na linearni korak-po-korak način. Mobley je shvatio da postavljanje radikalno drugačijih testova na nelinearan način može biti ključ kreativnosti.
Moblijevo drugo otkriće jeste da razvoj kreativne osobe nije proces učenja na kakav smo navikli. Kroz IBM Executive School direktori su bili forsirani da izađu iz zone komfora, vrlo često na načine koji su frustrirajući.
Treće, Mobley je shvatio da ljudi zapravo ne uče da budu kreativni. Oni postaju kreativni. Kreativnost nije nešto što možete naučiti čitajući mnogo lekcija. Kreativnost je iskustvo.
Mobley je takođe otkrio da je najbrži način da postanete kreativni, tako što ćete se okružiti kreativnim ljudima. Ma koliko činili da se u njihovom društvu osećamo inferiorno.
Ali možda najvažnija stvar koju moramo da razumemo ako želimo da postanemo kreativni, jeste da smemo da pogrešimo. Svaka velika i dobra ideja izrasla je nakon mnogo loših, a razlog zbog kog većina ljudi nikad ne ostvari svoj kreativni potencijal jeste strah da ćemo pogrešiti i biti predmet podsmeha. Zato, Mobley tvrdi da ne postoje loše ideje. To su samo temelji za one dobre koje tek dolaze.