Prethodne decenije donele su promene u praktično svim oblastima života. Neke su bile tektonske, a neke smo jedva primetili. Kada govorimo o umetnosti, možda najveće promene doživela je fotografija. Čak i ljudi koji su još mladi sećaju se fotoaparata sa 36 fotografija. Koliko je to samo bilo drugačije! Nema 50 slika u istoj pozi, a kakvo je svetlo i kako izgledamo na fotografiji saznaćemo tek nakon što ih izradimo.
Danas, kada fotoaparat svi nosimo u džepu, fotografija je dostupna svima, pa i deca ranije pokažu interesovanje za ovu vrstu umetnosti. To je jedna od dobrih stvari koje nam je donela tehnologija.
Ivana Karić se fotografijom bavi duže od decenije. Pre 10 godina upoznala je Tatjanu koja deli ljubav prema ovoj umetnosti. Zato su odlučile da pokrenu posao i sada svojim fotografijama stvaraju uspomene. Ivana ima jednu naročitu super-moć – da uhvati trenutke koji su vam gotovo sigurno promakli. Bilo da je reč o dečjem rođendanu, krštenju ili drugoj proslavi, mnogo toga što se dešava ćete propustiti. Ivanine fotografije poput vremeplova vam daju šansu da ponovo proživite neke važne događaje.
Danas s njom razgovaramo o tome koliko rano deca mogu razviti ljubav prema fotografiji, da li je to talenat s kojim se rađaju i, ako primetimo da dete voli da fotografiše, kako mu možemo biti podrška da tu sklonost razvija.
– Interesovanje za fotografiju se može razviti jako rano. U najranijem detinjstvu, mališane raduje sama činjenica da su na nekoj fotografiji prepoznali nekoga od porodice, sebe, neku drugu blisku osobu, kućnog ljubimca ili životinje i slično. Negde otprilike u ranom školskom uzrastu ovo interesovanje moglo bi da se konkretizuje i proglasi ljubavlju, kada deca shvate da mogu sama da fotografišu i uhvate u trenutku ljude i svet oko sebe.“ – kažu Ivana i Tatjana za Zelenu učionicu.
Kako su nam objasnile, deca mogu biti talentovana za fotografisanje kao i za sve ostale oblasti. Ako imaju razvijenu moć opažanja moći će brzo da reaguju i zabeleže ključne trenutke i detalje koji bi drugima promakli, umeće da u okviru jednog kadra rasporede elemente kako bi fotografija bila efektna, uočiće promene svetlosti lakše od drugih. Naravno, uz talenat potrebno je i da nauče kako da koriste fotoaparat kao i ponešto o istoriji fotografije.
– Učiti decu osnovama fotografije ne znači samo naučiti ih kako fotoaparat funkcioniše, već i kako da ispričaju neku priču. Ono što može da vam pomogne u tome jeste da dete naučite da, dok fotografiše, postavlja sebi ovo pitanje: Šta ova fotografija govori? (Da je na rođendanu bilo zabavno, da je drvo visoko, da je baka srećna, da je pas umoran ili da je neko tužan, ljut, da je u kupovini bilo dosadno itd.) – otkriva nam Ivana.
Glavni delovi i način rada fotoaparata
To, naravno, ne znači da deca ne treba da znaju kako fotoaparat funkcioniše.
– Objasnite detetu nešto o delovima fotoaparata i kako da pravilno drži fotoaparat. Što više razume kako nešto funkcioniše, više će taj predmet ceniti i čuvati. – ističe Tatjana.
Svetlost i kompozicija
Naravno, ako se i roditelj sam ne bavi fotografijom, može mu se činiti teško da na tom putu usmeri dete. Ali osnove je lako naučiti.
– Ukoliko se i sami ne bavite fotografijom, naučite zajedno sa detetom nešto o osnovnim pojmovima fotografije kao što su kompozicija i svetlo. U kompoziciji postoji pravilo trećina: podelite ekran na tri jednaka dela, horizontalno i vertikalno, kako biste dobili devet kvadrata. Objasnite deci kako da postave glavne elemente koje žele da fotografišu duž ovih linija. Uočavajte linije u svom okruženju koje oko posmatrača vode ka glavnom elementu na fotografiji. Istražite kako se različiti izvori svetla mogu koristiti, bilo da je u pitanju prirodno ili veštačko svetlo. Senke i odrazi takođe mogu dodati zanimljive elemente fotografijama. – kazala nam je Ivana Karić, koja je ujedno i mama jedanaestogodišnjeg dečaka neobičnog imena – Ostoja.
Umetnost i istorija fotografije
Tatjana ima još jedan predlog za roditelje ljubitelja fotografije – zajedno sa decom posetite neku fotografsku izložbu. U Beogradu ima više galerija u kojima se organizuju fotografske izložbe, kao što su Artget na Trgu republike, Remont, Dom kulture Studentski grad, itd. Pronađite knjige i specijalizovane sajtove i proučite fotografije i način rada nekoliko najpoznatijih svetskih fotografa.
– Neki od naših omiljenih umetnika su: Ernst Hass i Martin Parr. Razgovarajte o ovim ili umetnicima koje ste vi pronašli, o njihovom životu i načinu fotografisanja. Postoji mnogo sajtova i videa na ovu temu, ali jedan od najzabavnijih je na Jutjub kanalu Glove and Boots, koji dosta podseća na Ulicu Sezam. Na sajtu Kulturnog centra Beograda objavljivana je u nastavcima „Kratka istorija fotografije“, autorke Jelene Matić. – otkrivaju naše sagovornice.
Eksperimentisanje
Pored istorije fotografije, najzabavniji i najkreativniji deo je, naravno, eksperimentisanje. Možete, na primer, osmisliti spisak stvari koje deca treba da pronađu i fotografišu, kao što su biljka, pas, mačka, bicikl, itd.
– Svake nedelje odredite neku temu, na primer, „priroda“, „boje“ ili „voda“, i neka deca naprave fotografije na tu temu. Predložite im da naprave seriju fotografija koje zajedno pričaju priču o nečemu, bilo da je to odlazak u park, putovanje, porodični vikend proveden kod kuće, čak i veliko spremanje ili kuvanje ručka. Na ovaj način će deca naučiti da uhvate emocije i izraze ljudi ili životinja na fotografijama. – kaže Ivana Karić.
– Ono što sam ja otkrila iz fotografija mog sina koji je osnovac, kao i neke druge dece sa kojom sam fotografisala jeste da ćete se i iznenaditi kada budete zajedno pregledali fotografije, jer deca fotografišu iz svoje perspektive iz koje mi odrasli nismo navikli da posmatramo svet i biraju veoma kreativne uglove snimanja.
U današnje vreme, veštačka inteligencija ima veliki uticaj na svet fotografije i naše sagovornice saglasne su da će ga sigurno značajno promeniti.
– VI može automatizovati mnoge tehničke aspekte fotografije, kao što su podešavanje svetla, prepoznavanje scena i zamena nekih elemenata na fotografijama, i čak generisanje slika, ali je malo verovatno da će potpuno zameniti fotografe. Elemente kreativnosti, ljudsku intuiciju i sposobnost da se zabeleže emocije i priče veštačka inteligencija još ne može u potpunosti da replicira. Generisanje slika se može koristiti za potrebe reklame, ilustracije i slično, ali ne i kada želite da zabeležite autentične događaje i emocije.
Fotografija može biti sjajan način za decu da razviju svoje kreativne veštine, opažanje i sposobnost pričanja priča. Najvažnije je da se zajedno zabavite i istražite svoju kreativnost. – zaključuju dve fotografkinje čiji fotografije su nešto potpuno drugačije od onoga na šta ste navikli.
O Tatjani i Ivani:
Upoznale su se pre desetak godina i odmah prepoznale zajedničku ljubav prema fotografiji. Obe žele da sačuvaju dragocene trenutke, svesne koliko brzo vreme prolazi. Ovaj zajednički interes ih je inspirisao da pokrenu posao: fotografisanje porodičnih portreta i događaja, novorođenčad i druge važne događaje. Njihove fotografije se mogu pogledati na sajtu www.fotosinteza.rs.