Svaka je profesija specifična. Vojnika ćete prepoznati po uniformi, lekara po belom mantilu, građevinca po šlemu. Učitelj nema nikakvu uniformu i naizgled liči na obične ljude koje srećete na ulici. Ipak, ako zagrebete samo malo ispod površine, videćete da nije baš tako.
Evo po čemu se može prepoznati učitelj…
1. Nosi kući sve što može da se koristi na radnom mestu. Kupuje torbu ne na osnovu dizajna, već u zavisnosti od kapaciteta, tako da može da stane što više knjiga.
2. Njegova porodica je žrtva obrazovanja. Pred kraj školske godine, jedino o čemu se sa učiteljem može razgovarati su ocene, zadaci, testovi, papirologija, ŠKOLA. Partner i deca ostaju u zapećku dok se bura ne smiri.
3. U novčaniku uvek ima više tuđeg nego svog novca.
4. U pola noći skače iz kreveta da zapiše genijalnu ideju za sutrašnju lekciju, kako do jutra ne bi negde isparila.
5. Kuća mu je prepuna vaza, činija, ukrasa koje je dobio od dece, a koje nema srca da bilo kome pokloni, iako im baš ničemu ne služe.
6. Ne zna kako da se opusti. Neka inspekcija uvek kuca na vrata.
7. Ako stavite ruku u njihovu torbu, izaći će bela kao iz džaka brašna. Od komada krede koje uvek imaju kod sebe.
8. Takođe, postava torbe je verovatno puna mrlja od mastila.
9. Na trpezarijskom stolu umesto ručka su uglavnom vežbanke i kontrolni zadaci za pregledanje. Ili pripreme. Ili planovi. Ili portfolio.
10. Supruga/suprugu i decu postrojava sa: „Mir! Tišina! Svi na svoja mesta!”
A odakle ja to znam? Zato što sam, dragi moji, učiteljsko dete. A mi, učiteljska deca, vučemo posebnu vrstu traume, izazvanu školom koja traje i kad se vratimo iz škole.
Prošlo je mnogo godina otkako sam odrasla i neke sam detalje sigurno zaboravila. Molim da me podsetite.