Председник Србије Александар Вучић изјавио је у недељном гостовању на ТВ Прва да ће, пре него што напусти председничку функцију, настојати да кроз Скупштину Србије проведе измене образовног система, пре свега високог образовања.
„Ја мислим да сваки родитељ има право да размишља о будућности свог детета. Пре него што поднесем оставку, даћу све од себе да обезбедим већину у Скупштини за промену образовног система, посебно високог у Србији. Хоћу да имамо конкуренцију, да деца која имају мање пара могу да се школују на универзитетима који су бољи него многи наши. А наше ћемо да поправљамо. Урадићу то да прође кроз Скупштину, таман да ме стрељају када победе, да имају разлог“, рекао је Вучић.
Изјава је упућена у контексту реаговања родитеља на најаву да би ученици могли посетити пројекат ЕXПО.
У посебном обраћању на ТВ Пинк Вучић је устврдио и да су протести у претходних годину и по дана, по његовим речима, „разорили“ образовни систем, али да су тиме „отворена врата за промене“. Професоре који су подржали блокаде описао је као одговорне за „злодела против Србије“.
Када је реч о конкретним плановима, Вучић је поменуо отварање Србије за стране универзитете који би били конкуренција домаћим, уз истовремено „поправљање“ постојећих. Најава да ће се домаћи универзитети „поправљати“ покренула је питање на који начин и под чијим руководством.
Професорка Биолошког факултета Биљана Стојковић оценила је да Вучић тражи начин како да угуши Универзитет у Београду и на кључне позиције постави себи лојалне људе. Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић додао је да се ради о политички условљаваном преласку кадроваца у савете факултета, оцењујући да је у образовању „превише политизације и игре са нечим што је кључни развојни стандард“.
Изјаве долазе у време отвореног сукоба између власти и академске заједнице који траје од јесени 2024, када су студенти и део професора покренули блокаде у знак протеста због трагедије у Новом Саду, у којој је у паду надстрешнице на Железничкој станици живот изгубило 16 особа. Током тог периода, делу просветних радника који су подржали протесте умањене су зараде или су остали без целокупних примања.
Стање високог образовања у Србији прати више забрињавајућих трендова. Према подацима Републичког завода за статистику, укупан број уписаних студената смањен је са око 261.000 у 2015. на око 246.000 у 2024. години — пад од готово шест одсто за деценију.
Истовремено, број државних високошколских установа опао је са 123 на 103, док приватне установе бележе раст удела.
На међународним листама, Универзитет у Београду — највећа и најстарија високошколска институција у земљи — налази се на 387. месту CWUR листе, међу 1,9 одсто најбољих светских универзитета од укупно више од 21.000 рангираних. Новосадски универзитет рангиран је на 1.121. месту, Крагујевачки на 1.560, а Нишки на 1.812.
Вучић је раније саопштио да планира да поднесе оставку на месту председника у року од три до четири месеца.