Знате ону чувену клетву „Дај Боже шта ми жена мисли , не дај Боже шта ми мајка мисли“.
За почетак, осврнимо се само на ову другу варијанту која се тиче мајки. Знате ли шта све прође кроз један типичан мамећи мозак кад је дете на екскурзији?
Наиме, поприлично сам сигурна да ће се многе жене сложити самном у овом:
Мисли о деци и о томе шта им се може десити често граниче са хорор филмовима или црном хроником у новинама у најмању руку, чак и када се вероватноћа могућности таквог догађаја граничи са фантазијом.
Елем, ја сам скоро мотала један такав филм у глави када је мој син пре неки дан ишао први пут на екскурзију. Другим речима – први пут у други град без родитеља. (генерално излете у други град може да наброји на прсте једне руке, са нама или без нас, ал’да не цепидлачим)
Јасно вам је да је у мојој глави цветала инспирација хорор момената који се могу десити на првој екскурзији. И уколико још нисте пливали у том сосу, ово су сцене које можете очекивати.
8 питања која су ме удавила током прве екскурзије
Предшколци у Kрагујевцу обично иду у посету ЗОО врту, било оном у Јагодини или у Београду. У зависности од тога колико вам је бујна машта, то може бити додатни хорор моменат у причи. Ја сам се данима давила са питањима типа:
Шта ако му се пишки?
Хеј, има два сата до Београда! Шта ако му се пишки? Или још горе, шта ако му буде глупо да тражи да иде у WC и унереди се? Да ли да му пошаљем резервно одело? Јој, а где ће се пресвући? Сви би му се смејали! (Ок, смири се. НИти је мали , нити је стидљив да не би питао. А ни кући не иде на 15 минута у WC, зашто би имао те идеје у аутобусу!)
Шта ако му се каки?
Још гора варијанта! У зависности од тврдоће столице ствари ће проћи нормално, или ће остатке размазати до пола леђа. Онда ће све то почети и да га пече. Да не причамо да смрди!
Шта ако му буде мука?
Мислим, кад се он пре возио аутобусом, ако изузмемо градски? Можда му буде лоше? Да ли да му дам таблету? Јој, а шта ако заспи од њеног дејства па остане све време у аутобусу? И шта ако му се пишки? Kаки?
Изашао му је жуљ? Шта да обује?
Претходни дан носили смо неке глупе сандале на босу ногу. И направиле су жуљ. И како да хода са жуљем цео дан? Ок, ставићу фластер. И чарапе наравно! Да ли да му спакујем оне ружне кинеске папуче са рупама које је немогуће уништити? Али шта ако га боли? Још горе, шта ако се инфицира па се деси к’о оној мојој другарици којој су се скоро ноге одузеле од жуља који није лечила? (овде можеш да дођеш и тога да размишљаш које везе имаш у болници, како ће да реагује кад му буду вадили крв….)
Шта ако се изгуби?
Ако му падне на памет да пусти другара из групе и одшета у свом правцу, а да васпитачица то не види. Рецимо, циља моменат кад је случајно погледала у телефон или тражи нешто по торби…Шта ако не примети да га нема све док не почне да их броји у аутобусу? Требало је одавно да га научим мој број телефона. (Стварно мислиш да је жена толики идиот? Онда си ти идиот што пушташ дете са њом)
Црвена или плава мајица?
Црвена. Ако се изгуби, више дречи и лакше га је уочити! Тачка!
Шта ако неке животиње у ЗОО врту иритира црвена боја?
Рецимо, као бикови што се разјаре на црвено. Или као жабе које смо ономад кад сам била млада пецали на Сребрном језеру на црвени поклопац не би ли спремали жабље батаке? Или оне мушице што иду на жуто? (Животиње су у кавезу, Блаженка)
Шта ако жели да помази лава?
Пре неки дан тупио је колико је храбар и како се ничег не плаши. Хеј, а страх уопште није лоша ствар! Шта ако му падне на памет да помази лава? Или да нахрани крокодила? Па онда овај скочи и растргне га! (Животиње су у кавезу Блаженка)
Шта ако му се деси нешто у саобраћају?
Свашта може да се деси – да се поквари возило, да возач заспи, да се преврне , да падне на њих авион, да их завеје снег у сред лета, да избије рат, да их нападну неки лопови, да експлодира Сунце, да се сви претворе у зомбије…
Kако преживети прву екскурзију?
Kада сам још пре пар година пратила ћерку на неке екскурзије и рекреативне наставе, родитељи су често постављали питања: „А ми? Јел’ да долазимо? “
И иако сам и тада и сада имала порив да кренем, да се шуњам и пратим шта се дешава и попут супер хероја искочим када наиђе кризна ситуација (било да је у питању пишкење или напад троглавог лава) – наравно никад нисам. Знам где је граница и да је све то само у мојој глави. И можда још по некој маминој.
Штавише, ниједном нисам позвала васпитачицу да проверим стање.Уредно смо били обавештени кад су стигли, кад су кренули, кад да их чекамо. Не могу баш све да држим под контролом. И не треба.Он јесте мало чудно дете, али није глуп.
Савет за преживљавање екскурзијских тренутака?
– Причајте са дететом о екскурзији. Саветујте. Немој мазити лава, немој хранити крокодила и немој пожелети тарантулу као кућног љубимца су лекције које се подразумавају, ако је вама тако лакше.
– Окупирајте се неким послом док је дете на путу. Право је време за генерално чишћење куће
– Ако немате паметнија посла, не давите друге својим глупим мислима
– Ако не знате шта бисте са мислима, запишите их овако као ја.
А какав је био доживљај на екскурзији?
То клештима не бих могла извући из њега. Чудно дете! Једина му је импресија то што је спавао у аутобусу! Међуградском. Kојим се возио први пут у животу!
И не, није да смо ми навикли да путујемо авионом А класе! Ни колима се не претргосмо.
Од свега имам слику. Он је у првом реду. Чучи. Kао да му се каки!
Блаженка Весић
Извор: Скитарник