Znate onu čuvenu kletvu „Daj Bože šta mi žena misli , ne daj Bože šta mi majka misli“.
Za početak, osvrnimo se samo na ovu drugu varijantu koja se tiče majki. Znate li šta sve prođe kroz jedan tipičan mameći mozak kad je dete na ekskurziji?
Naime, poprilično sam sigurna da će se mnoge žene složiti samnom u ovom:
Misli o deci i o tome šta im se može desiti često graniče sa horor filmovima ili crnom hronikom u novinama u najmanju ruku, čak i kada se verovatnoća mogućnosti takvog događaja graniči sa fantazijom.
Elem, ja sam skoro motala jedan takav film u glavi kada je moj sin pre neki dan išao prvi put na ekskurziju. Drugim rečima – prvi put u drugi grad bez roditelja. (generalno izlete u drugi grad može da nabroji na prste jedne ruke, sa nama ili bez nas, al’da ne cepidlačim)
Jasno vam je da je u mojoj glavi cvetala inspiracija horor momenata koji se mogu desiti na prvoj ekskurziji. I ukoliko još niste plivali u tom sosu, ovo su scene koje možete očekivati.
8 pitanja koja su me udavila tokom prve ekskurzije
Predškolci u Kragujevcu obično idu u posetu ZOO vrtu, bilo onom u Jagodini ili u Beogradu. U zavisnosti od toga koliko vam je bujna mašta, to može biti dodatni horor momenat u priči. Ja sam se danima davila sa pitanjima tipa:
Šta ako mu se piški?
Hej, ima dva sata do Beograda! Šta ako mu se piški? Ili još gore, šta ako mu bude glupo da traži da ide u WC i uneredi se? Da li da mu pošaljem rezervno odelo? Joj, a gde će se presvući? Svi bi mu se smejali! (Ok, smiri se. NIti je mali , niti je stidljiv da ne bi pitao. A ni kući ne ide na 15 minuta u WC, zašto bi imao te ideje u autobusu!)
Šta ako mu se kaki?
Još gora varijanta! U zavisnosti od tvrdoće stolice stvari će proći normalno, ili će ostatke razmazati do pola leđa. Onda će sve to početi i da ga peče. Da ne pričamo da smrdi!
Šta ako mu bude muka?
Mislim, kad se on pre vozio autobusom, ako izuzmemo gradski? Možda mu bude loše? Da li da mu dam tabletu? Joj, a šta ako zaspi od njenog dejstva pa ostane sve vreme u autobusu? I šta ako mu se piški? Kaki?
Izašao mu je žulj? Šta da obuje?
Prethodni dan nosili smo neke glupe sandale na bosu nogu. I napravile su žulj. I kako da hoda sa žuljem ceo dan? Ok, staviću flaster. I čarape naravno! Da li da mu spakujem one ružne kineske papuče sa rupama koje je nemoguće uništiti? Ali šta ako ga boli? Još gore, šta ako se inficira pa se desi k’o onoj mojoj drugarici kojoj su se skoro noge oduzele od žulja koji nije lečila? (ovde možeš da dođeš i toga da razmišljaš koje veze imaš u bolnici, kako će da reaguje kad mu budu vadili krv….)
Šta ako se izgubi?
Ako mu padne na pamet da pusti drugara iz grupe i odšeta u svom pravcu, a da vaspitačica to ne vidi. Recimo, cilja momenat kad je slučajno pogledala u telefon ili traži nešto po torbi…Šta ako ne primeti da ga nema sve dok ne počne da ih broji u autobusu? Trebalo je odavno da ga naučim moj broj telefona. (Stvarno misliš da je žena toliki idiot? Onda si ti idiot što puštaš dete sa njom)
Crvena ili plava majica?
Crvena. Ako se izgubi, više dreči i lakše ga je uočiti! Tačka!
Šta ako neke životinje u ZOO vrtu iritira crvena boja?
Recimo, kao bikovi što se razjare na crveno. Ili kao žabe koje smo onomad kad sam bila mlada pecali na Srebrnom jezeru na crveni poklopac ne bi li spremali žablje batake? Ili one mušice što idu na žuto? (Životinje su u kavezu, Blaženka)
Šta ako želi da pomazi lava?
Pre neki dan tupio je koliko je hrabar i kako se ničeg ne plaši. Hej, a strah uopšte nije loša stvar! Šta ako mu padne na pamet da pomazi lava? Ili da nahrani krokodila? Pa onda ovaj skoči i rastrgne ga! (Životinje su u kavezu Blaženka)
Šta ako mu se desi nešto u saobraćaju?
Svašta može da se desi – da se pokvari vozilo, da vozač zaspi, da se prevrne , da padne na njih avion, da ih zaveje sneg u sred leta, da izbije rat, da ih napadnu neki lopovi, da eksplodira Sunce, da se svi pretvore u zombije…
Kako preživeti prvu ekskurziju?
Kada sam još pre par godina pratila ćerku na neke ekskurzije i rekreativne nastave, roditelji su često postavljali pitanja: „A mi? Jel’ da dolazimo? “
I iako sam i tada i sada imala poriv da krenem, da se šunjam i pratim šta se dešava i poput super heroja iskočim kada naiđe krizna situacija (bilo da je u pitanju piškenje ili napad troglavog lava) – naravno nikad nisam. Znam gde je granica i da je sve to samo u mojoj glavi. I možda još po nekoj maminoj.
Štaviše, nijednom nisam pozvala vaspitačicu da proverim stanje.Uredno smo bili obavešteni kad su stigli, kad su krenuli, kad da ih čekamo. Ne mogu baš sve da držim pod kontrolom. I ne treba.On jeste malo čudno dete, ali nije glup.
Savet za preživljavanje ekskurzijskih trenutaka?
– Pričajte sa detetom o ekskurziji. Savetujte. Nemoj maziti lava, nemoj hraniti krokodila i nemoj poželeti tarantulu kao kućnog ljubimca su lekcije koje se podrazumavaju, ako je vama tako lakše.
– Okupirajte se nekim poslom dok je dete na putu. Pravo je vreme za generalno čišćenje kuće
– Ako nemate pametnija posla, ne davite druge svojim glupim mislima
– Ako ne znate šta biste sa mislima, zapišite ih ovako kao ja.
A kakav je bio doživljaj na ekskurziji?
To kleštima ne bih mogla izvući iz njega. Čudno dete! Jedina mu je impresija to što je spavao u autobusu! Međugradskom. Kojim se vozio prvi put u životu!
I ne, nije da smo mi navikli da putujemo avionom A klase! Ni kolima se ne pretrgosmo.
Od svega imam sliku. On je u prvom redu. Čuči. Kao da mu se kaki!
Blaženka Vesić
Izvor: Skitarnik