Ovo je pitanje koje sebi postavljaju mnogi roditelji imajući na umu dve stvari – štetnost preterane upotrebe ekrana s jedne strane, ali i posledice toga da deca budu potpuno isključena iz virtuelnog sveta, s druge strane. Ono što se sasvim sigurno, to je da je neophodno ograničiti izloženost dece elektronskim medijima i to se najbolje postiže izradom porodičnog plana.
Koliko vremena dete može da provede ispred ekrana?
Vreme provedeno ispred ekrana je definisano prema uzrastu:
- Zabranjeno za decu mlađu od dve godine!
- Deca od 2-5 godina ne duže od 1 sata dnevno
- Deca starija od 6 godina ne duže od 2 sata dnevno
Da li ista pravila treba da važe za sve članove porodice?
Najvažnije je utvrditi pravila i odgovornost za sve članove domaćinstva koji imaju mobilni telefon (roditelje, decu, bake i dede), a ne bi bilo loše da plan obuhvati i druge uređaje u kući (TV, računar, tablet), da se ne bi utvrđivala posebna pravila za svaki uređaj. U izradi plana treba da učestvuju i deca.
Prvo treba definisati u koje doba dana se koristi mobilni telefon i u kojim situacijama je obavezna komunikacija između dece i roditelja.
U kući treba odrediti zone bez mobilnih telefona i ekrana, i to najbolje:
- Kuhinja i trpezarija – u vreme obroka i porodičnih okupljanja
- Sobe za spavanje – treba isključiti internet, a telefon ostaviti u drugoj prostoriji da poruke i pozivi ne bi remetili san deteta; na ovakav način se dete sprečava da dođe u iskušenja da umesto da spava koristi noću društvene mreže, a i svetlost sa ekrana telefona može da remeti uspavljivanje.
Odredite “doba dana bez ekrana” kao deo porodične rutine:
Jedan sat pre spavanja isključite sve mobilne uređaje i ostale „ekrane“ – gledanje u mobilni telefon, računar ili televizor kao i razni uznemirijući sadržaji mogu da remete uspavljivanje;
Vreme obroka – gledanje u mobilni telefon, računar ili televizor tokom obroka dovodi do prejedanja i češće pojave gojaznosti, a sprečava i komunikaciju sa članovima porodice tokom obroka; koristiti telefon ispod stola je znak loših manira;
Vreme za porodicu – to je bilo koji deo dana kada je porodica na okupu, bilo kada idu zajedno u školu ili putuju zajedno automobilom;
Vreme kada se rade domaći zadaci
Tokom boravka u školi
Za vreme hodanja po ulici
U automobilu (osim dugih putovanja)
Odredite u koje vreme u toku večeri ćete isključiti sve mobilne uređaje i u kojoj prostoriji ćete ih priključiti na punjač (spavaća soba roditelja, dnevna soba).
U odnosu na uzrast, treba odrediti koje će aplikacije, igrice i programe vaše dete koristiti. Ne treba da koristi samo jednu vrstu, već različite medije. U slobodno vreme možete sa decom da gledate razne sadržaje na TV-u ili na drugim medijima. Deca bolje uče iz medija kada sa odraslima podele iskustva, a vi možete biti u toku šta je popularno kod dece i tinejdžera i da vidite kako i na koji način vaše dete koristi slobodno vreme. Deci treba ograničiti ili čak zabraniti da pristupaju novim sajtovima, aplikacijama i igricama bez vašeg odobrenja i kod kuće i kod vršnjaka.
Ukoliko dete manje koristi telefon i kompjuter, imaće više vremena za čitanje, druženje, hobi, fizičke aktivnosti bar sat vremena svakog dana, spavanje (9-12 sati).
Dete treba naučiti i da bude odgovorno na internetu i to:
- Da bude pristojno i ne maltretira nikog putem interneta i mobilnog telefona i da ne dozvoli da njemu drugi rade isto;
- Da poštuje privatnost i ne deli sa drugima fotografije ili ličnu prepisku bez dozvole;
- Da obavesti roditelje ili nekog starijeg ukoliko se oseća neprijatno tokom komunikacije sa nekim na internetu, ukoliko dobija neadekvatne fotografije ili poruke ili ukoliko ga neko maltretira;
- Da prilikom registrovanja na nekom sajtu proveri Prava privatnosti;
- Da ne deli svoje lične podatke i fotografije na internetu;
- Da ne razgovara sa nepoznatim osobama na internetu i da upozori roditelje ako neko želi da se sa detetom tajno upozna.
Porodični plan za korišćenje medija treba da bude napisan (ili otkucan) i potpisan od strane svih članova porodice. Nepridržavanje podrazumeva i sankcije, ne samo za decu nego i za roditelje. Mislite o tome.
Autor: Dr Tanja Milošević, pedijatar