Како родитељи могу да помогну деци да савладају читање и писање

јул 13, 2019

На узрасту пет или пет ипо година родитељи могу кроз игру да помогну деци у освешћавању првог гласа у речима.То је веома једноставно. За почетак питамо дете да ли у речи АУТО чује глас А, где А изговарамо продужено и наглашено: АААУТО. Касније од детета можемо да тражимо да само одереди којим гласом почиње нека реч, нпр. САТ опет наглашавајући глас СССС. Када дете то савлада можемо исто да урадимо и са последњим гласом у речима на следећи начин: питамо дете шта последње чује у речи МИШ, наглашавајући притом глас ШШШШШ. Веома ускоро, око шесте године, дете можете да питате од којих се гласова (слова) састоји реч КОСА ,као и која је ово реч :К-О-С-А ? Можете да питате колико гласова (слова) има нпр. реч ОЛОВКА.

Процес читања креће тако што деца прво погледом одвоје текст од осталог што се налази на страници. Касније почну да уочавају речи у целокупом тексту, на крају уочавају слова у речима и почињу да схватају везе између гласова и слова, са отприлике шест ипо година.

Шта радити са децом на узрасту пре пете године

На раном узрасту детета, пре развоја способности анализе и синтезе, можете вежбати са дететом. Нпр. разговарајте о томе која је реч краћа а која дужа, тако што ћете дете питати коју реч чује као краћу а коју као дужу, нпр.САТ/ДИНОСАУРУС. Речи изговарајте полако и наглашавјте их. Корисне су и песмице, питалице, бројалице… Римовање је врло битно за развој фонемског слуха. Игре римовања су деци углавном забавне. Питајте дете шта се римује са нпр. мачка-тачка, злато-блато, рупа-супа…Можете тражити од детета да само завршава реченице нпр. Кћери моја Нато ти си моје….злато. Деца већ на узрасту између четврте и пете године сама стварају риму.

Са дететом треба активно читати. Шта то значи? Читање не сме да се своди на пуко прелиставање књига. Напротив, да бисмо дете заинтересовали за причу треба разговарати о садржају приче и постављати питања нпр. “ Шта је Златокоса појела?” или “ Где је заспала?”Растављање речи на слогове уз пљескање рукама је такође корисно.

Почетне вежбе за графомоторику

На раном узрасту деца најпре могу да боје бојанке. На тај начин деца уче да боје унутар линија и да буду прецизни. То је врло важно, јер касније у школи приликом писања слова неће смети да прелазе линије између којих се пише. Свакако је добро и то да деца сама жврљају, јер се тако ствара осећај да су сами нешто нацртали.

На нешто каснијем узрасту деца могу да спајају тачкице да би добили слику, вежбајући тако писање правих и кривих линија. Деца око треће године знају да нацртају круг, око четврте квадрат и око пете троугао. Све ове активности припрема су за писање слова.

Поред уредно говорно језичког развоја, важан је и развој визуелне перцепције, која подразумева сналажење на папиру. Добро развијена визуелна перцепција подразумева способности уочавања, разликовања и препознавања облика и величина, настављање на задату линију, уочавање односа и релација између ликова, координација око-рука. Деца која имају сметње у развоју визуелне перцепције могу имати потешкоће у учењу, које се могу манифестовати као нпр. потешкоће у препознавању слова у речима или разликовање слова сличних по облику као што су б и д или у и н.

Како вежбати са децом?

Можете рећи детету да препозна различите облике, нпр. звезду, срце, квадрат и нека их повеже са истим облицима на другој страни папира. Задаци препознај сенку, нпр. сенка куће, воћа, играчке…Препознавање предње и задње стране тела нпр. дечака, животиње…или пак пронаћи ко се сакрио иза куће, жбуна, дрвета..а да се том приликом види само једна половина онога ко се крије. Корисне су вежбе прецртавања и довршавања ликова. Исто тако вежбе проналажења предмета на задатој слици. Нпр. задатак је да дете уочи што више задатих предмета нпр. бицикл, кишобран, птица, …који су нацртани на слици града. Може да проналази и задате предмете на слици нпр.пругасте рибе у мору других риба и да их обоји. Сецкање маказама, лепљење, одлепљивање колаж папира, стикера и сличица, игре пластелином или тестом, слагање пузли, проналажење правог пута кроз лавиринт, спајање тачкица да би се добио облик. Довршавање цртежа нпр: крова на кући, латице цвета…

Аутор текста: Санела Раичевић, дипл. дефектолог логопед

Извор: decijapsihologija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама