Како се развија самопоуздање код деце на прави начин

фебруар 22, 2015

Како се развија самопоуздање код деце на прави начин је питање о ком размишља сваки родитељ. Деца, која су свесна свих својих врлина и мана и која прихватају себе, лакше успевају да изађу на крај са конфликтима и негативним утицајима. Она су чешће насмејана и више уживају у свом детињству, имају реалистичан поглед на свет и увек теже ка опримизму.

Како се развија самопоуздање код деце на прави начинСа друге стране деци која немају самопоуздање често су изазови, са којим се срећу током одрастања, главни узрок фрустрација и анексиозности. Ова деца јако тешко решавају проблеме, и вођена су мислима као што су – ја нисам добар, не могу ништа да урадим како треба,… што их може учинити пасивним, повученим и депресивним. Суочени са новим изазовима они се често повлаче, уверени да нису довољно добри да се носе са проблемом.

Шта је самопоуздање?

163670_178461082193747_4058929_nСамопоуздање се може дефинисати као осећај самовредности, односно колико особа цени себе. Овај осећај се може мењати из дана у дан, или из године у годину, али у принципу самопоуздање се развија од детињства и наставља да се развија, касније кад сазримо.

Самопоуздање, такође може да се дефинише и као осећање да смо способни, али истовремено и вољени. Дете, које је задовољно својим достигнућима, али се не осећа вољено може искусити осећај ниског самопоуздања. Исто тако и дете које се осећа вољено, али није сигурно по питању својих могућности, такође може да искуси осећај ниског самопоуздања. Прави осећај самопоуздања дете развија кад се му помогнемо да направи здрав баланс.

Шаблони, који дефинишу самопоуздање почињу, да се развијају јако рано. Свест о томе да су труд и издржљивост награђени успехом развија се у најранијем детињству. Тешко је променити слику о себи код особе која је стекла лоше мишљење о себи током детињства. Тако да је мудро развијати самопоуздање код деце. Док деца пробају, не успевају, поново пробају и не успевају и на крају пробају и успеју, развијају слику о својим могућностима. Истовремено слика о себи се формира и кроз односа са другим људима, па је зато важно да се родитељи ангажују.

Родитељи могу да потпомогну здрав развој самопоуздања показивајући охрабрење и уживање у разним областима живота. Требало би избегавати концентрисање само на једну ствар. На пример, охрабривање само успеха на такмичењу из српског може учинити да се дете осећа да је онолико добро колико и његови резултати теста.

Знаци зравог и нездравог самопоуздања

Самопоуздање има мање успоне и падове како дете одраста. Често се мења и прилагођава зато што је условљено дететовим искуством и новим сазнањима. Зато је добро бити свестан знакова, како зравог самопоуздања, тако и оног које се не може дефинисати као здраво.

Деца са ниским самопоуздањем можда неће желети да пробају нове ствари и често можете чути да причају негативно о себи – Ја сам глуп, никад нећу научити како да урадим ово, Која је сврха? Ионако никог није брига за мене.. Можда ће имати низак праг за толеранцију фрустрација, лако ће одустајати и очекиваће да неко други преузме иницијативу. Имају склоност да се лако разочарају и да су претерано самокритични.

Деца која немају самопоуздања виде привремене негативне ситуације, као безизлазне и код њих обично преовлађује песимизам. Ово их може учинити подложним ризичној количини стреса и менталним проблемима, као и са потешкоћама при сусрету са свакодневним изазовима.

Са друге стране, деца која имају самопуздања обично уживају у интеракцији са другом децом и људима. Осећају се пријатно у друштву и воле групне активности. Кад наиђу на препреку, хватају се у коштац са проблемом трудећи се да пронађу решење без омаловажања себе и других људи. На пример, пре него што ће самопоуздано дете изговорити – Ја сам глуп, рећиће – ја ово не разумем. Они знају и прихватају своје мане и код њих преовлађују оптимистична размишљања.

Како родитељи могу да помогну?

200106_181765005203109_4910102_n
Ових неколико савета могу да направе огромну разлику:

Пазите шта говорите

Деца могу бити осетљива на речи њихових родитеља. Не заборавите да наградите Ваше дете за добро обављен посао, али исто тако и за сам труд. Али будите поштени и искрени. Ако Ваше дете не уђе у фудбалски тим избегавајте реченице попут – Следећи пут се потруди више, боље му реците да није ушао у тим, али да сте поносни трудом који је уложио. Наградите труд , а не исход.
Нису сва деца подједнако добра у свим активностима. Понекад, ваше дете заиста није на задовољавајућем нивоу знања зато му помозите да превазиђу разочарење и на тај начин ће стећи здраву слику о стварима и осећај за шта су талентовани, а за шта не. Можете им на забаван начин препричавати догодовштине из младости и смејати се сопственим грешкама. То не само да ће их забавити, већ ћете им помоћи да се осећају јединствено.

Будите позитиван узор

Ако сте престроги према себи, песимистични или нереални Ваше дете може преузети овај образац понашања. Негујте своје самопоуздање и Ваша деца ће имати на кога да се угледају.

Препознајте и преусмерите погрешна уверења

Важно је да родитељи препознају погрешна уверења њихове деце, било да су ова везана за успех, изглед, перфекционизам или нешто друго. Ако помогнете деци да поставе здравије стандарде и да буду реалистичнији у процени својих могућности помоћиће им да стекну самопоуздање. Нездрава перцепција себе може да се устали и постане реалност за дете. Помозите деци да посматрају ситуацију објективно.

Будите спонтани и нежни са својом децом

Ваша љубав и наклоност ће помоћи детету да развије самопоуздање. Грлите и цмачите децу и дајте им охрабрење кад видите да пробају нешто у чему раније нису били добри. Награђујте их често и искрено, али се потрудите да не претерате у томе.
Ако деца којим случајем имају превисоко мишљење о себи, она могу омаловажавати друге, могу да мисле да су бољи од других што их може довести у социјалну изолацију.

Створите топло, породично окружење
Деца, која се не осећају сигурно, или која су злостављана код куће, су под највећим ризиком да развију ниско самопоуздање. Деца која често присуствују родитељским свађама, могу осетити да немају контролу над својом околином и могу се осетити беспомоћно или депресивно.
Такође пратите знаке да ли их неко други злоставља, да ли имају проблема у школи и друге факторе који могу утицати на самопоуздање детета. Охрабрите дете да разговара са вама или са другим одраслима о проблемима које не могу да реше сами.

Укључите децу у конструктивне активности

Активности које подстичу развој сарадње, а не компетиције, су од велике помоћи у развоју самопоуздања. На пример, ситуације у коме старије дете помаже млађем око домаћег задатка може да буде од корист за оба дедета. Волонтерске активности и прикључивање разним акцијама су такође од користи.

Извор: superdete.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама