Kako se razvija samopouzdanje kod dece na pravi način je pitanje o kom razmišlja svaki roditelj. Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana i koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka oprimizmu.
Kako se razvija samopouzdanje kod dece na pravi načinSa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i aneksioznosti. Ova deca jako teško rešavaju probleme, i vođena su mislima kao što su – ja nisam dobar, ne mogu ništa da uradim kako treba,… što ih može učiniti pasivnim, povučenim i depresivnim. Suočeni sa novim izazovima oni se često povlače, uvereni da nisu dovoljno dobri da se nose sa problemom.
Šta je samopouzdanje?
Samopouzdanje se može definisati kao osećaj samovrednosti, odnosno koliko osoba ceni sebe. Ovaj osećaj se može menjati iz dana u dan, ili iz godine u godinu, ali u principu samopouzdanje se razvija od detinjstva i nastavlja da se razvija, kasnije kad sazrimo.
Samopouzdanje, takođe može da se definiše i kao osećanje da smo sposobni, ali istovremeno i voljeni. Dete, koje je zadovoljno svojim dostignućima, ali se ne oseća voljeno može iskusiti osećaj niskog samopouzdanja. Isto tako i dete koje se oseća voljeno, ali nije sigurno po pitanju svojih mogućnosti, takođe može da iskusi osećaj niskog samopouzdanja. Pravi osećaj samopouzdanja dete razvija kad se mu pomognemo da napravi zdrav balans.
Šabloni, koji definišu samopouzdanje počinju, da se razvijaju jako rano. Svest o tome da su trud i izdržljivost nagrađeni uspehom razvija se u najranijem detinjstvu. Teško je promeniti sliku o sebi kod osobe koja je stekla loše mišljenje o sebi tokom detinjstva. Tako da je mudro razvijati samopouzdanje kod dece. Dok deca probaju, ne uspevaju, ponovo probaju i ne uspevaju i na kraju probaju i uspeju, razvijaju sliku o svojim mogućnostima. Istovremeno slika o sebi se formira i kroz odnosa sa drugim ljudima, pa je zato važno da se roditelji angažuju.
Roditelji mogu da potpomognu zdrav razvoj samopouzdanja pokazivajući ohrabrenje i uživanje u raznim oblastima života. Trebalo bi izbegavati koncentrisanje samo na jednu stvar. Na primer, ohrabrivanje samo uspeha na takmičenju iz srpskog može učiniti da se dete oseća da je onoliko dobro koliko i njegovi rezultati testa.
Znaci zravog i nezdravog samopouzdanja
Samopouzdanje ima manje uspone i padove kako dete odrasta. Često se menja i prilagođava zato što je uslovljeno detetovim iskustvom i novim saznanjima. Zato je dobro biti svestan znakova, kako zravog samopouzdanja, tako i onog koje se ne može definisati kao zdravo.
Deca sa niskim samopouzdanjem možda neće želeti da probaju nove stvari i često možete čuti da pričaju negativno o sebi – Ja sam glup, nikad neću naučiti kako da uradim ovo, Koja je svrha? Ionako nikog nije briga za mene.. Možda će imati nizak prag za toleranciju frustracija, lako će odustajati i očekivaće da neko drugi preuzme inicijativu. Imaju sklonost da se lako razočaraju i da su preterano samokritični.
Deca koja nemaju samopouzdanja vide privremene negativne situacije, kao bezizlazne i kod njih obično preovlađuje pesimizam. Ovo ih može učiniti podložnim rizičnoj količini stresa i mentalnim problemima, kao i sa poteškoćama pri susretu sa svakodnevnim izazovima.
Sa druge strane, deca koja imaju samopuzdanja obično uživaju u interakciji sa drugom decom i ljudima. Osećaju se prijatno u društvu i vole grupne aktivnosti. Kad naiđu na prepreku, hvataju se u koštac sa problemom trudeći se da pronađu rešenje bez omalovažanja sebe i drugih ljudi. Na primer, pre nego što će samopouzdano dete izgovoriti – Ja sam glup, rećiće – ja ovo ne razumem. Oni znaju i prihvataju svoje mane i kod njih preovlađuju optimistična razmišljanja.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Ovih nekoliko saveta mogu da naprave ogromnu razliku:
Pazite šta govorite
Deca mogu biti osetljiva na reči njihovih roditelja. Ne zaboravite da nagradite Vaše dete za dobro obavljen posao, ali isto tako i za sam trud. Ali budite pošteni i iskreni. Ako Vaše dete ne uđe u fudbalski tim izbegavajte rečenice poput – Sledeći put se potrudi više, bolje mu recite da nije ušao u tim, ali da ste ponosni trudom koji je uložio. Nagradite trud , a ne ishod.
Nisu sva deca podjednako dobra u svim aktivnostima. Ponekad, vaše dete zaista nije na zadovoljavajućem nivou znanja zato mu pomozite da prevaziđu razočarenje i na taj način će steći zdravu sliku o stvarima i osećaj za šta su talentovani, a za šta ne. Možete im na zabavan način prepričavati dogodovštine iz mladosti i smejati se sopstvenim greškama. To ne samo da će ih zabaviti, već ćete im pomoći da se osećaju jedinstveno.
Budite pozitivan uzor
Ako ste prestrogi prema sebi, pesimistični ili nerealni Vaše dete može preuzeti ovaj obrazac ponašanja. Negujte svoje samopouzdanje i Vaša deca će imati na koga da se ugledaju.
Prepoznajte i preusmerite pogrešna uverenja
Važno je da roditelji prepoznaju pogrešna uverenja njihove dece, bilo da su ova vezana za uspeh, izgled, perfekcionizam ili nešto drugo. Ako pomognete deci da postave zdravije standarde i da budu realističniji u proceni svojih mogućnosti pomoćiće im da steknu samopouzdanje. Nezdrava percepcija sebe može da se ustali i postane realnost za dete. Pomozite deci da posmatraju situaciju objektivno.
Budite spontani i nežni sa svojom decom
Vaša ljubav i naklonost će pomoći detetu da razvije samopouzdanje. Grlite i cmačite decu i dajte im ohrabrenje kad vidite da probaju nešto u čemu ranije nisu bili dobri. Nagrađujte ih često i iskreno, ali se potrudite da ne preterate u tome.
Ako deca kojim slučajem imaju previsoko mišljenje o sebi, ona mogu omalovažavati druge, mogu da misle da su bolji od drugih što ih može dovesti u socijalnu izolaciju.
Stvorite toplo, porodično okruženje
Deca, koja se ne osećaju sigurno, ili koja su zlostavljana kod kuće, su pod najvećim rizikom da razviju nisko samopouzdanje. Deca koja često prisustvuju roditeljskim svađama, mogu osetiti da nemaju kontrolu nad svojom okolinom i mogu se osetiti bespomoćno ili depresivno.
Takođe pratite znake da li ih neko drugi zlostavlja, da li imaju problema u školi i druge faktore koji mogu uticati na samopouzdanje deteta. Ohrabrite dete da razgovara sa vama ili sa drugim odraslima o problemima koje ne mogu da reše sami.
Uključite decu u konstruktivne aktivnosti
Aktivnosti koje podstiču razvoj saradnje, a ne kompeticije, su od velike pomoći u razvoju samopouzdanja. Na primer, situacije u kome starije dete pomaže mlađem oko domaćeg zadatka može da bude od korist za oba dedeta. Volonterske aktivnosti i priključivanje raznim akcijama su takođe od koristi.
Izvor: superdete.com