Kako se rešavaju kečevi u dnevniku

jun 10, 2015

 
Pomoći drugu u nevolji čojstvo je i junaštvo – bez obzira da li druga štitiš od drugih (junaštvo) ili ga braniš od sebe (čojstvo). Međutim, kada dođeš na pomisao da ukradeš dnevnik iz škole i baciš ga u obližnji jarak kako bi tim gestom pomogao drugu koji boluje od kečeva, ti zapravo na glavu obrćeš i čojstvo i junaštvo. Na stranu što takvim ponašanjem prilično odmažeš drugu.
dnevnik-foto-D-JEVREMOVICH
Prisetimo se na trenutak prošlonedeljnog vrelog popodneva u beogradskom naselju Kotež, kada su se maskirani maloletnici ušetali u školu, potom i u učionicu u kojoj se održavao čas srpskog jezika, oteli dnevnik iz ruku prosvetne radnice i zatim mirno napustili objekat. Novine su munjevito reagovale ne želeći da ispuste senzacionalistički zalogaj te je vest ubrzo osvanula i u britanskoj štampi.
Od događaja koji su se zbili u osnovnoj školi “Vasa Pelagić” u Kotežu, a o čemu su novine naširoko i nadugačko pisale, nije lako izdvojiti šta je od čega grđe? Da li performans vitlanja pištoljem (za koji će se kasnije utvrditi da je od plastike), koji su pred nastavnicom i učenicima izveli mlađani delikventi? Da li momenat u kojem prosvetna radnica mirno nastavlja čas budući da otimanje dnevnika tumači kao produkt dečje šale? Možda odsutnost školskog policajca sa lica mesta? Ili pak neobična staloženost direktora škole nakon incidenta?
Uzmemo li u obzir poznatu sklonost novina ka naduvavanju objektivnih činjenica, ceo slučaj otetog dnevnika mogao bi se posmatrati i kroz manje senzacionalistička stakla. Tako bismo saznali da je maloletni prestupnik zaista vitlao pištoljem (ali plastičnim), što ga ne oslobađa krivice ali zato krivicu donekle ublažava. Nastavnica jeste nastavila čas (pitanje je da li baš tako opušteno ko što to novine tvrde), ali tek nakon što je o incidentu obavestila školskog policajca i direktora vaspitno-obrazovne ustanove. Policajac jeste stajao nekih dvadesetak metara od školskog ulaza, dakle ipak na svom radnom mestu, ali to ne znači da je kriv što, poput nekih visokih političara u ovoj zemlji, nije sposoban da istovremeno stigne na više različitih mesta. Direktor škole jeste malo preterao svojim “kako ćemo – lako ćemo” pristupom incidentu, ali je takođe u pravu što ne planira pretvaranje škole u nekakav bezbedonosni kazamat velikobratovske provenijencije. Uostalom, Srbija nije Amerika! Obaška aktuelno otopljavanje bilateralnih odnosa.
Kladim se da dvojica maloletnika s početka ovog teksta, nikada nisu čuli za Marka Miljanova – čojstvo, junaštvo i ostale prevaziđene vrline. U stvari, neobično bi bilo da jesu, budući da odrastaju u društvu izuvrnutih moralnih vrednosti.
Razmislimo na trenutak ko je u ovom trenutku, izuzev Đokovića, uzor omladini u Srbiji? Neobrazovani učesnici rijaliti programa? Priučeni političari koji kupuju naučne titule i diplome? Privrednici koji otpuštaju marljive radnike kada potonji zatraže poštovanje radnih prava? Umišljeni džetseteri razvučeni po tabloidnim stupcima u koloru? Bahati skorojevići koji pokazuju da se i zakoni mogu preveslati vrećama novca? Otimači tuđih postignuća koji poručuju da se do uspeha stiže prečicama – svežnjevima novčanica a ne trudom i znanjem?
I ko onda zarezuje obrazovanje u takvom jednom galimatijasu izokrenutih vredenosti – spram kojih Đokovićeve vrline dođu kao nekakvo elitističko odstupanje od masovnog pravila! Ergo, zbog čega bi neko grejao stolicu i šiljio olovku, gubio dragoceno vreme koje predstavlja novac, kad doplomu ionako može pazariti na buvljaku? Šta, dakle, sprečava bahatog učenika da se pentra na glavu prosvetnom radniku kada vidi da ovoga ni država (šta god to bilo iz učeničke perspektive) ne zarezuje dva odsto. Šta ga onemogućava da mu istrgne dnevnik iz ruku?
Kada država padne na vrednosnom ispitu, a poznato je da vrednosti čine bitan deo kulturne matrice jednog društva, tada lamentiranje nad socijalnim devijacijama dođe kao mlaćenje prazne slame. Nasuprot tome, kada država beleži gole kečeve iz sistema vrednosti, tada je svaka otimačina “dnevnika” u cilju pomaganja državi da što bolje “savlada  nezgodno gradivo”, više nego kontraproduktivna.
Zato deco, pamet u glavu. Čitajte Teksa Vilera i Mister Noa! I, man’te se ćorava posla.
Autor: Boris Jašović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama