Jedan nastavnik matematike izazvao je dosta reakcija statusom koji je podelio na svom Fejzbuk nalogu, a tiče se odnosa roditelja prema školi, nastavnicima i školskim obavezama.
Status vam prenosimo u celosti:
Osećao sam se veoma loše jutros kada su mi dva roditelja prišla u supermarketu žaleći se na to koliko su morali novaca da potroše na školski pribor. „Ovo je strašno, ne znamo stvarno šta ti učitelji misle, kako mi sve ovo možemo da kupimo…“
Dok su mi se tako vajkali, nisu primećivali i da su moja kolica puna školskog materijala, istog onog koji su i oni kupovali. To je trebalo jasno da im pokaže da sam upravo ja jedan od tih pohlepnih nastavnika.
Ali nešto kasnije, desilo se nešto neočekivano. Dok sam čekao na kasi, ispred mene je stajao čovek koji je takođe kupovao pribor za svoju ćerku. U nekom momentu, videvši valjda da su mi kolica puna pribora, okrenuo se i pitao me da li sam ja nastavnik. Kada sam potvrdio rekao je:
„Želim da vam zahvalim na svemu što radite za našu decu. Vidim da vam je korpa puna stvari za školu i želim da vam pomognem koliko mogu.“ Tada mi je dao poklon vaučer za kupovinu pribora. Rukovali smo se, i on i njegova ćerka su otišli sa velikim osmesima na licu.
Dok sam stajao izuzetno dirnut njegovom velikodušnošću, ono što je ostavilo najveći utisak na mene je poruka koju je njegova ćerka čula, za razliku od poruke koju su čula deca onih koji su se pre toga žalili.
Deca prvih roditelja, onih koji su kukali, su čula ovo: „Škola nije dovoljno važna da se na nju troši novac, a nastavnicima se ne može verovati jer loše procenjuju. Učenje ne zahteva nikakvo ulaganje.“
Devojčica čiji tata mi je dao poklon karticu je čula: „Škola je dovoljno važna i treba da damo više nego što je potrebno da bismo bili uspešni. Nastavnike treba poštovati i vrednovati, a učenje zahteva od nas da pružimo sve što možemo“
Potpuno razumem novčane probleme. Ali, više je nego verovatno da će učitelj vašeg deteta pomoći i sa svojim i školskim zalihama pribora. Međutim, kao roditelj, dajte sve od sebe da pošaljete pravu poruku svom detetu. Čovek koji mi je dao poklon karticu ne samo da mi je ulepšao dan, već će i njegova ćerka ući u učionicu ove godine sa veoma pozitivnim shvatanjem svog školovanja i svojih nastavnika, a to je izuzetno moćan osećaj!
Priredila: Andrijana Maksimović
Gest je za svaku pohvalu ukoliko ima dovoljno novca. Ako je porodična situacija ovakva: potrebe studenta, srednjoškolca i osnovca (da ne pominjem ostalo) a jedan od dvoje odraslih zaposlen (drugi je u 58 godina ostao bez posla), onda….hmmmm…..U tom se slučaju niotkud vraća sa osmehom na licu.
Kakva divna koicidencija da taj roditelj ima spreman poklon vaučer! Evo i ja sam juče sreo betmena, fin čovek.
Jao koja az kako mozete da plasirate ovakve stvari mislila sam da ste ozbiljan sajt.