Календар: Јул је добио назив по Цезару, март по богу рата јер се у марту највише ратује и друге занимљивости о месецима у години

јануар 15, 2019

Првобитни римски календар имао је десет месеци и 304 дана. Први месец у години био је март.

Јулијански календар настао је 45. године пре нове ере. Уз помоћ чувеног египатског астронома тог доба Сосигена, Гај Јулије Цезар је одредио да  непарни месеци у години имају по 31, парни по 30 дана, осим фебруара који би у простој години имао 29, а у преступној 30 дана.

Први римски цар Октавијан Август желео је да се Sextilis (шести месец у првобитном календару) назове по њему јер је у том месецу имао највише победа у многобројним ратовима. Због сујете, није желео да месец назван по Јулију Цезару има дан више. Проблем је решен тако што је Сенат одлучио да се фебруару одузме један дан и дода августу. Да не би три узастопна месеца имала по 31 дан, из септембра је један дан пребачен у октобар, а један из новембра у децембар.

Јануар је добио назив по Јанусу, римском богу – заштитнику капија и прагова. Јанус је имао два лица – једно загледано у прошлост и друго загледано у будућност.

Фебруар је био месец прочишћења, на латинском februa – чистити.

Март је назван по римском богу рата Марсу јер је примећено да се највећи број сукоба и ратова дешавао током овог месеца. (Нажалост, сведоци смо да је тако и у новијој историји).

Април од латинске речи aperio – отворити се; расцветати.

Мајпо римској богињи пролећа Маји која је надгледала раст биљака.

Јун по римској богињи Јунони – заштитници венчања и жена, или по речи juvenus – млади људи.

Јул у част Јулија Цезара (100- 44. пре нове ере).

Август у част Августа Октавијана (63-14. пре нове ере).

Септембар по броју седам на латинском – sette.

Октобар по броју осам – octo. 

Новембар по броју девет – novem.

Децембарпо броју десет – decem.

Као што можемо да претпоставимо називи последња четири месеца, имају везе са чињеницом да су они, првобитно, били VII, VIII, IX и X месец у години.

Многи индоевропски језици користе ове називе, са малим варијацијама у изговору због другачије фонетике коју сваки језик има.

Важно је не заборавити да су Словени имали своје називе месеца и сваки од њих је добио име по појавама које су се дешавале током године. Стари називи месеци били су у употреби у Србији све до краја 19. века:

Коложег – потиче од речи коло и жег који је био синоним за Сунце. Осликава буђење и јачање Сунца. Нова година је дочекивана симболично уз паљење колских точкова обмотаним сламом.

Сечко – месец у коме се због , још увек хладног времена, секу дрва

Дерикожа – највећи страх од смрти забележен је баш у месецу у коме се срећу зима и пролеће. Веровало се и да је погодан за драње и штављење коже јер су људи, због несташице хране, убијали животиње у ово доба године.

Лажитрава – по расту траве која повремено може бити прекривена снегом

Цветањ – по цветању биљака и дрвећа

Трешњар – по сазревању првих трешања

Жетвар – време првих жетви

Гумник – по гумну, малом платоу који је ограђен каменом, на коме се вршило жито и око кога су се људи окупљали ради дружења

Гроздобер – време за бербу грожђа

Шумопад – време када лишће жути и опада

Студен – због хладног времена и најаве предстојеће зиме

Коледар – време за обредне радње и ритуале за дочек Нове године

Словенски називи месеца у години задржали су се у чешком, пољском, украјинском и хрватском језику.

Приредила: Марина Раичевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама