– Биљо?
– Хеј!
– Јеси у гужви?
– Ма нисам, како си ми?
– Никако!
– Што?
– Па, ти не знаш? Бруји „Зборница“ на вајберу!
– Јао, изашла сам ти ја из групе још одавно. Само неке свађе или неки глупи клипови који стижу и зврцкају ми по цео дан и ноћ…
– Онда боље да ти не препричавам, само ћеш да се нервираш!
– Реци, шта је сад?
– Пази сад. Од септембра ће се сви часови снимати, то јест моћи ће да се прате у реалном времену и остају трајно на серверу школе! Може да их погледа кад год ко пожели. Ђаци, родитељи, сви који имају шифру!
– Молим??? У нашој школи?? Мислим, знам за то снимање часова из оне приватне где ми ради кума, али друго је то, не могу ни да замислим колику плату она има, па нека је и снимају, али код нас….
– Шта, као снимају им сваки час и остављају тако да се гледа кад коме падне на памет?
– Да, да, чак моле родитеље да погледају неки час кад стигну и дају им сугестије да буду бољи, можеш мислити, само да им се увуку кад им плаћају!
– Ма плаћају и нама кроз порезе, то није спорно. Спорно је колико плаћају и како морамо да радимо.
– Ма много нам плаћају, немамо ни за креде а камоли камере, ништа од тога неће бити, пази шта ти кажем!
– Не буди сигурна, стигле донације за све основне школе!
– Донације за камере?? Не верујем!
– Не само камере, него ће свако од нас задужити онај мали микрофон и мораћемо да га прикачимо и укључимо током часа и одмора, ’еј и одмор да нас прати велики брат шта радимо! Искључујемо се само у зборници! Па, да ли верујеш?
– Чекај, реци ми да се шалиш! Хоће ли нас и у тоалету снимати?
– Јој, не би ме зачудило! Опрема стиже идуће недеље, онда ће то полако монтирати, испробавати, уз донацију иде и као неки, шта га знам, интранет сајт где ће моћи да уђу само они са шифрама, и ту ће стајати сви наши часови!
– Па, стварно катастрофа! А приватност и злоупотреба снимака деце? О нама нећу ни да говорим, то никог не занима…
– Па као неће бити јавно, него је за приступ потребна шифра, а мораће и родитељи да се сложе. Да, постојаће за њих и посебан линк где могу да дају, обрати пажњу, ПРЕПОРУКЕ! Значи свака шуша може да каже, „Не допада ми се како наставница физике држи час“ или да се побуни на шта год пожели, може преко директног линка да те пријави Министарству! Значи, није ми добро!
– Ма, знаш шта, можда није то тако лоше, онда ће родитељи видети и каква су им деца, па неће више бити „Рекао ми је да сте га ни кривог ни дужног напали“ него извол’те молим лепо, премотамо снимак и да видимо ко је у праву!
– Па, у шта се ми то претварамо? Као неки судски вештаци ћемо утврђивати како и кад је ко шта рекао или урадио?? А онда могу да нас малтретирају рецимо ако у предавању погрешимо или ако нисмо довољно насмејани или расположени или фини или стрпљиви, знаш шта, смучило ми се све!
– Да знаш… Шта кажу на групи, буни ли се ко?
– Па буне се, али шта вреди? Каже директорка, више нећемо имати ситуацију да нас утицајан родитељ напада како је разредни старешина изгрдио децу и рекао им да су лоши људи, ту је алудирала на Наташу, сећаш се? Највише се плаши тих утицајних, само да не стигне у медије, ништа друго није важно!
– Јао знам… Али, знаш како, пукне човек, разумем ја и Наташу што је тако реаговала! Деца те не поштују, родитељи ти прете, колеге не стану уз тебе, плата мала, некад изгубиш контролу, па све је то људски!
– Јесте, али те онда пријаве, разумеш, а ти не можеш да докажеш ништа! На крају увек дете у праву!
– Па, шта мислиш, да ли ће онда стварно часови бити бољи?
– Види, моји сигурно неће бити ни бољи ни гори, јер мени је свеједно да ли ме снимају, радим свој посао поштено. Као и ти, уосталом. Али… боље да не наводим примере и имена… знаш шта хоћу да кажем и на шта мислим…
– Знам врло добро! И замисли да се то увек снима… Или оно читање новина на часу, телефонирање, излажење да се обаве неке „обавезе“… „Ненајављене вежбе“ кад нису спремили предавање, преписивање лекција на часу, теби бар не треба да причам…
– Види, већ је Мила кренула као да се шали, али знаш већ – свака шала пола збиље. Каже, „Бацићу неку крпу преко камере па нека се жале управи водовода!“
– Ма, прикачи ме на групу опет, морам да их питам!
– Хоћу! Шта да их питаш?
– Па то, да ли ће им часови били исти кад се буду снимали, само да видим шта ће да одговоре!
– Пази шта ти кажем, они који раде како треба ће да ћуте, неће ти ни лајковати поруку да се не замерају, а ови други ће да вичу „Наравно да ће бити исти“ и убеђиваће и себе и тебе да раде најбоље, као да су предавачи на Сорбони!
– Само ти мене прикачи, жива нисам док их не питам!
– Јао, ти си луда, ево сад ћу… чим завршимо разговор… Еј, морамо неку гардеробу да купимо, фризуре да средимо, знаш како је, снимаће нас, бићемо на интранету…
– Ма не, боље да сниме овај мој израстак, можда стигну и неке донације за плате…
– Па ти си геније! Не фарбам се до следеће Нове године!
Пише: Маја Бугарчић
Напомена: Текст је сатиричан, а догађаји и ликови у њему су измишљени.