„Roditelji su me tukli dok sam bio dete i nemam zbog toga nikakve traume.“ reče čovek koga je bivša partnerka prijavila za nasilje.
„Kažnjavali su me kad sam bio dete i dobro sam, ništa mi ne fali.“ reče čovek koji svaki put kada napravi grešku o sebi misli i govori loše kao oblik samokažnjavanja.
„Kada bih postala hirovita kao mala, tata bi me zaključavao u sobu da učim sama. Zato sam danas to što jesam‚“ reče žena koja pati od anksioznosti i ne razume zašto se toliko plaši da bude u malim prostorima.
„Kada bih imala napade besa, roditelji bi mi govorili da će me ostaviti ili da će me dati strancu. Sad mi je to smešno, pa sigurno da nemam zbog toga posledice.“ reče žena koja stalno moli za ljubav i oprašta neverstva samo da se ne bi osetila napušteno.
„Bilo je dovoljno da me roditelji pogledaju i znao sam koliko je sati. Zato sam sada čovek!“ reče žena koja ne može da uspostavi kontakt očima sa autoritativnim osobama bez da se oseti posramljeno.
„Kao mali dobijao sam batine kaišem i danas sam dobar čovek‚ uspešan i vredan.“ reče čovek koga su komšije prijavile policiji zbog pijanstva i vikanja na ženu.
„Moji roditelji su me terali da učim ono što može da donese dobru zaradu i hvala im na tome.“ reče čovek koji sanja o vikendu čitave nedelje jer je očajan zbog toga što svaki dan radi posao koji nije ono što je on želeo.
„Kada sam bila mala, terali su me da sedim mirna sve dok ne pojedem svu hranu iz tanjira, a čak su me i nasilno hranili – nisu bili kao ovi popuštajući roditelji danas.“ reče žena koja ne razume zašto ne može da ima zdrav odnos prema hrani i zašto je u adolescentnom dobu razvila poremećaj ishrane.
„Zahvalan sam mami i tati za svaki udarac i kaznu, jer da to nisu radili ko zna šta bi sa mnom bilo.“ reče čovek koji nikada nije mogao da uspostavi zdrave partnerske odnose i koga sin stalno laže jer ga se boji.
I tako… idemo kroz život, slušajući ljude koji tvrde da su dobri ljudi bez trauma, a paradoksalno, živimo u svetu punom nasilja i ranjenih ljudi.
Autor: Joshua Shrum