Odgovor na pitanje mnogih roditelja:
Da li moje dete ima zakasneo govorno-jezički razvoj ili autizam?
Često roditelji sebi postave ovo pitanje. A potom ukoliko nemaju sa kim da se posavetuju, savete traže na internetu i neminovno im uvek kada ukucaju u lupu „kašnjenje u razvoju govora“ izađe pregršt tekstova o autizmu. Pošto su govorni i komunikacijski problemi često deo autizma, lako je zabrinuti se ukoliko kao roditelj sumnjate da vaše dete kasni u govorno jezičkom razvoju. Kao roditelj, počinjete da razmišljate „da li moje dete može biti autistično?“ Odgovor zaista zavisi od ZAŠTO vaše dete ima odložen govorno-jezički razvoj. Nisu sva deca sa odlaganjem govora i jezika autistična, baš kao što sva deca sa autizmom nemaju kašnjenje u razvoju govora i jezika.
Dečaci obično progovaraju kasnije od devojčica, ovo je tačno ali razlika u samom razvoju ne sme da bude više od 2 meseca. Roditelji koji imaju dvoje ili više dece jasno mogu da uoče određene probleme u razvoju svoje dece.
Svako dete je individua za sebe i svako dete ima svoj tempo razvoja.
Neka deca prohodaju sa 9 meseci, dok druga ne preduzimaju prve korake do 15 meseci. Oba se smatraju normalnim. Isto važi i za razvoj govora i jezika. Prosečna starost deteta da će reći njegovu prvu reč ili dve je sa 12 meseci. Ali imajte na umu, ovo je prosečno. Neka deca će govoriti „mama“ i „tata“ (sa namerom) sa 10 meseci. Ali neka deca ne mogu reći svoju prvu stvarnu reč do 15 meseci. Ova deca verovatno će se smatrati da se normalno razvijaju.
Da bi zaista razumeli razliku između kašnjenja u razvoju govora i jezika i autizma, moramo da sagledamo karakteristike svake od njih. Dok čitate, imajte na umu da ćete videti koliko se u nekim delovima ova dva razvojna poremećaja međusobno prepliću i imaju slične simptome i načine ispoljavanja.
Opet, to ne znači da vaše dete ima ili nema autizam. Ako sumnjate na kašnjenje govora i jezika ili autizam, od vitalnog je značaja da razgovarate sa stručnim licem što je pre moguće (pedijatar, neurolog,psiholog, logoped…), kako biste dobili pomoć i podršku koja vam je potrebna.
Šta je zakasneo govorno-jezički razvoj?
Jedna stvar koja vas može iznenaditi jeste ta da su kašnjenje govora i jezičko odlaganje dve potpuno različite stvari. Govorno odlaganje ima veze sa problemima koji se odnose na probleme oralne praksije i artikulacije vašeg deteta a to se odnosi na to da li vaše dete može da izgovori pojedine glasove a potom da te iste glasove poređa u reči, dok jezičko odlaganje ima veze s razumevanjem značenja i upotrebe reči.
Vaše dete bi moglo razumeti svaku reč u rečniku, ali i dalje imati problema sa porukom „mačka“. Isto tako, vaše dete bi teoretski moglo reći složene reči kao „tiranosaurus“, ali da ipak ima problema s razumevanjem reči „mačka“. Neka deca mogu imati problema i sa jednim i drugim.
Važno je zapamtiti da vaše dete može prevazići kašnjenje u govoru i jeziku. Da, možda će mu trebati nekoliko godina, ali na kraju mnoga deca nemaju nikakvih znakova da su imala kašnjenje u razvoju govora i jezika! Ako razmislimo o korišćenju samih reči, to čini potpun smisao, jer reč „odlaganje“ znači „kasno“ ili „sporo“. Kada nastane gužva u saobraćaju vi ćete kasniti na svoje odredište ali ćete ipak stići tamo gde ste krenuli, zar ne?
Još jedna stvar koju trebate zapamtiti: dete sa kašnjenjem u razvoju govora može imati savršene socijalne veštine, dobro se menjati sa promenama rutina i uspešno pratiti uputstva. Samo mu je teško da se izražava verbalno. Važno je ovo zapamtiti kada se bavimo karakteristikama autizma.
Karakteristike autizma
Za razliku od kašnjenja govora, gde vaše dete ima jedan prilično jasan „znak“, autizam može bukvalno pokretati spektar i dolazi sa mnoštvom drugih potencijalnih znakova upozorenja.
Teškoće u interakciji sa drugima:
Deca sa autizmom često imaju poteškoće da se igraju, sarađuju ili da ostvaruju interakciju sa decom ili drugim ljudima. Ako je vaše dete sasvim zadovoljno dok se igra u grupi sa drugom decom, verovatno ćete gledati kašnjenje govora. Ako, sa druge strane, vaše dete često sedi od grupe i uznemirava se kada se druga deca približe, vreme je da razgovarate sa stručnim licem.
Bez kontakta sa očima:
Deca u spektru autizma često odbijaju kontakt očima ili će brzo odustati kada započnete kontakt očima. Ipak ovde treba voditi računa jer sigurno u svom okruženju imate decu a i odrasle kojima je teško da određeno vreme održavaju kontakt sa očima i nema nikakve veze sa autizmom. Neki ljudi se jednostavno ne osećaju prijatno ukoliko je kontakt očima dugotrajan.
Repetativni pokreti:
Ovo uključuje lepršanje rukicama, škrgutanje zubima, hodanje na prstima. Imajte na umu da nisu svi ponavljajući pokreti znak autizma. Neka deca koja imaju kašnjenje u razvoju govora i jezika mogu imati slične simptome kako bi prevazišla određene situacije (dete može mahati rukicama kako bi iskazalo svoje zadovoljstvo ili se lupkati po glavi ukoliko nešto negoduje).
Nedostatak interesovanja za svet oko njih:
Znaci mogu uključivati i nedostatak radoznalosti za okruženje, nedostatak interakcije i dete koje izgleda kao da živi u svom malom svetu. Iako ovaj znak možete primetiti već i sa nekoliko meseci, postaje sve očigledniji u prvoj godini deteta. Deca su prirodno radoznala, pa očekujemo da testiraju svoje granice i budu malo avanturistička.
Ne razumevanje ili korišćenje govora i jezika:
Ovde se kašnjenje govora i jezika i autizam preklapaju. Mnoga deca u spektru autizma imaju poteškoće u razumevanju jezika i / ili potpunom nedostatku sposobnosti ili interesovanja za verbalno komuniciranje.
Znakovi koji ukazuju na kašnjenje govora i jezika kod vašeg deteta
Sledeći znaci kašnjenja su za decu između 12 i 26 meseci. Ukoliko pronađete da vaše dete ima 3 ili više znakova kašnjenja molimo vas javite se logopedu kako bi se odradila procena govorno-jezičkog razvoja vašeg deteta. Što pre dete uključite u tretmane, ono će imati više uspeha. Jezičke veštine su jako važne za budući uspeh deteta. Istraživači su otkrili da je veličina vokabulara odličan pokazatelj ukupnog školskog uspeha deteta.
Do 18 meseci vaše dete:
♦ Ne brblja (na primer, vuvuvu, dabada, nanana, itd.).
♦ Ne koristi najmanje 3-4 konsonanta (na primer, p, b, d, t, m, n).
♦ Ne govori od 3 do 5 reči (izgovor ne mora biti tačan – za dete od 15 meseci).
♦ Ne koristi gestove za komuniciranje (na primer: mahanje, slanje poljubaca, pokazni gest-korišćenje kažiprsta).
♦ Ne razume obične reči kao što su „pa-pa“, „ne“, „daj“ itd.
♦ Ne može da pokaže delove tela kada ih pitate – najmanje dva ( deca u ovoj starosti treba da razumeju i pokažu oči, nos, usta, uši, stomak, ruke i stopala)
♦ Ne koristi približno 15 reči (za dete od 18 meseci).
Do 26 meseci vaše dete:
♦ Ne koristi barem jednu novu reč nedeljno.
♦ Ne odgovara na jednostavne naloge u jednom koraku. Na primer, dodirni svoj nos ili uzmi loptu ili zagrli medveda.
♦ Ne učestvuje u igri (kroz imitaciju). Na primer, stavite flašicu u usta lutke, vozite automobile i parkirate ih u garažu itd.
♦ Ne uključuje se u jednostavne interakcije kao što su pljeskanje, mahanje, skakanje itd.
♦ Ne koristi između 40 i 50 reči.
♦ Ne kombinuje 2 reči. Na primer, beba jede, tata vozi, mama ide.
♦ Ne pokazuje slike tokom zajedničkog čitanja.
♦ Ne može da imenuje 3 delova tela.
♦ Ne zna funkciju predmeta kao što su čaša, viljuška, četka itd.
♦ Ne postavlja kratka pitanja poput „šta je to?“, „ko je to?“(postavljanje pitanja može isključiti veznike).
Jelena Kudrić
dipl.defektolog logoped
Često roditelji sebi postave ovo pitanje. A potom ukoliko nemaju sa kim da se posavetuju, savete traže na internetu i neminovno im uvek kada ukucaju u lupu „kašnjenje u razvoju govora“ izađe pregršt tekstova o autizmu. Pošto su govorni i komunikacijski problemi često deo autizma, lako je zabrinuti se ukoliko kao roditelj sumnjate da vaše dete kasni u govorno jezičkom razvoju. Kao roditelj, počinjete da razmišljate „da li moje dete može biti autistično?“ Odgovor zaista zavisi od ZAŠTO vaše dete ima odložen govorno-jezički razvoj. Nisu sva deca sa odlaganjem govora i jezika autistična, baš kao što sva deca sa autizmom nemaju kašnjenje u razvoju govora i jezika.
Dečaci obično progovaraju kasnije od devojčica, ovo je tačno ali razlika u samom razvoju ne sme da bude više od 2 meseca. Roditelji koji imaju dvoje ili više dece jasno mogu da uoče određene probleme u razvoju svoje dece.
Svako dete je individua za sebe i svako dete ima svoj tempo razvoja.
Neka deca prohodaju sa 9 meseci, dok druga ne preduzimaju prve korake do 15 meseci. Oba se smatraju normalnim. Isto važi i za razvoj govora i jezika. Prosečna starost deteta da će reći njegovu prvu reč ili dve je sa 12 meseci. Ali imajte na umu, ovo je prosečno. Neka deca će govoriti „mama“ i „tata“ (sa namerom) sa 10 meseci. Ali neka deca ne mogu reći svoju prvu stvarnu reč do 15 meseci. Ova deca verovatno će se smatrati da se normalno razvijaju.
Da bi zaista razumeli razliku između kašnjenja u razvoju govora i jezika i autizma, moramo da sagledamo karakteristike svake od njih. Dok čitate, imajte na umu da ćete videti koliko se u nekim delovima ova dva razvojna poremećaja međusobno prepliću i imaju slične simptome i načine ispoljavanja.
Opet, to ne znači da vaše dete ima ili nema autizam. Ako sumnjate na kašnjenje govora i jezika ili autizam, od vitalnog je značaja da razgovarate sa stručnim licem što je pre moguće (pedijatar, neurolog,psiholog, logoped…), kako biste dobili pomoć i podršku koja vam je potrebna.
Šta je zakasneo govorno-jezički razvoj?
Jedna stvar koja vas može iznenaditi jeste ta da su kašnjenje govora i jezičko odlaganje dve potpuno različite stvari. Govorno odlaganje ima veze sa problemima koji se odnose na probleme oralne praksije i artikulacije vašeg deteta a to se odnosi na to da li vaše dete može da izgovori pojedine glasove a potom da te iste glasove poređa u reči, dok jezičko odlaganje ima veze s razumevanjem značenja i upotrebe reči.
Vaše dete bi moglo razumeti svaku reč u rečniku, ali i dalje imati problema sa porukom „mačka“. Isto tako, vaše dete bi teoretski moglo reći složene reči kao „tiranosaurus“, ali da ipak ima problema s razumevanjem reči „mačka“. Neka deca mogu imati problema i sa jednim i drugim.
Važno je zapamtiti da vaše dete može prevazići kašnjenje u govoru i jeziku. Da, možda će mu trebati nekoliko godina, ali na kraju mnoga deca nemaju nikakvih znakova da su imala kašnjenje u razvoju govora i jezika! Ako razmislimo o korišćenju samih reči, to čini potpun smisao, jer reč „odlaganje“ znači „kasno“ ili „sporo“. Kada nastane gužva u saobraćaju vi ćete kasniti na svoje odredište ali ćete ipak stići tamo gde ste krenuli, zar ne?
Još jedna stvar koju trebate zapamtiti: dete sa kašnjenjem u razvoju govora može imati savršene socijalne veštine, dobro se menjati sa promenama rutina i uspešno pratiti uputstva. Samo mu je teško da se izražava verbalno. Važno je ovo zapamtiti kada se bavimo karakteristikama autizma.
Karakteristike autizma
Za razliku od kašnjenja govora, gde vaše dete ima jedan prilično jasan „znak“, autizam može bukvalno pokretati spektar i dolazi sa mnoštvom drugih potencijalnih znakova upozorenja.
Teškoće u interakciji sa drugima:
Deca sa autizmom često imaju poteškoće da se igraju, sarađuju ili da ostvaruju interakciju sa decom ili drugim ljudima. Ako je vaše dete sasvim zadovoljno dok se igra u grupi sa drugom decom, verovatno ćete gledati kašnjenje govora. Ako, sa druge strane, vaše dete često sedi od grupe i uznemirava se kada se druga deca približe, vreme je da razgovarate sa stručnim licem.
Bez kontakta sa očima:
Deca u spektru autizma često odbijaju kontakt očima ili će brzo odustati kada započnete kontakt očima. Ipak ovde treba voditi računa jer sigurno u svom okruženju imate decu a i odrasle kojima je teško da određeno vreme održavaju kontakt sa očima i nema nikakve veze sa autizmom. Neki ljudi se jednostavno ne osećaju prijatno ukoliko je kontakt očima dugotrajan.
Repetativni pokreti:
Ovo uključuje lepršanje rukicama, škrgutanje zubima, hodanje na prstima. Imajte na umu da nisu svi ponavljajući pokreti znak autizma. Neka deca koja imaju kašnjenje u razvoju govora i jezika mogu imati slične simptome kako bi prevazišla određene situacije (dete može mahati rukicama kako bi iskazalo svoje zadovoljstvo ili se lupkati po glavi ukoliko nešto negoduje).
Nedostatak interesovanja za svet oko njih:
Znaci mogu uključivati i nedostatak radoznalosti za okruženje, nedostatak interakcije i dete koje izgleda kao da živi u svom malom svetu. Iako ovaj znak možete primetiti već i sa nekoliko meseci, postaje sve očigledniji u prvoj godini deteta. Deca su prirodno radoznala, pa očekujemo da testiraju svoje granice i budu malo avanturistička.
Ne razumevanje ili korišćenje govora i jezika:
Ovde se kašnjenje govora i jezika i autizam preklapaju. Mnoga deca u spektru autizma imaju poteškoće u razumevanju jezika i / ili potpunom nedostatku sposobnosti ili interesovanja za verbalno komuniciranje.
Znakovi koji ukazuju na kašnjenje govora i jezika kod vašeg deteta
Sledeći znaci kašnjenja su za decu između 12 i 26 meseci. Ukoliko pronađete da vaše dete ima 3 ili više znakova kašnjenja molimo vas javite se logopedu kako bi se odradila procena govorno-jezičkog razvoja vašeg deteta. Što pre dete uključite u tretmane, ono će imati više uspeha. Jezičke veštine su jako važne za budući uspeh deteta. Istraživači su otkrili da je veličina vokabulara odličan pokazatelj ukupnog školskog uspeha deteta.
Do 18 meseci vaše dete:
♦ Ne brblja (na primer, vuvuvu, dabada, nanana, itd.).
♦ Ne koristi najmanje 3-4 konsonanta (na primer, p, b, d, t, m, n).
♦ Ne govori od 3 do 5 reči (izgovor ne mora biti tačan – za dete od 15 meseci).
♦ Ne koristi gestove za komuniciranje (na primer: mahanje, slanje poljubaca, pokazni gest-korišćenje kažiprsta).
♦ Ne razume obične reči kao što su „pa-pa“, „ne“, „daj“ itd.
♦ Ne može da pokaže delove tela kada ih pitate – najmanje dva ( deca u ovoj starosti treba da razumeju i pokažu oči, nos, usta, uši, stomak, ruke i stopala)
♦ Ne koristi približno 15 reči (za dete od 18 meseci).
Do 26 meseci vaše dete:
♦ Ne koristi barem jednu novu reč nedeljno.
♦ Ne odgovara na jednostavne naloge u jednom koraku. Na primer, dodirni svoj nos ili uzmi loptu ili zagrli medveda.
♦ Ne učestvuje u igri (kroz imitaciju). Na primer, stavite flašicu u usta lutke, vozite automobile i parkirate ih u garažu itd.
♦ Ne uključuje se u jednostavne interakcije kao što su pljeskanje, mahanje, skakanje itd.
♦ Ne koristi između 40 i 50 reči.
♦ Ne kombinuje 2 reči. Na primer, beba jede, tata vozi, mama ide.
♦ Ne pokazuje slike tokom zajedničkog čitanja.
♦ Ne može da imenuje 3 delova tela.
♦ Ne zna funkciju predmeta kao što su čaša, viljuška, četka itd.
♦ Ne postavlja kratka pitanja poput „šta je to?“, „ko je to?“(postavljanje pitanja može isključiti veznike).
Jelena Kudrić
dipl.defektolog logoped
Alergije, autizam, razvojne disfazije, epilepsije, dečije psihoze, itd. kasnije skleroza, alchajmerova bolest, šizofrenija…. Pogodite šta im je zajedničko? Neurotoksini, pre svega aluminijum, a za njim i drugi teški metali koji do mozga dopiru direktno putem krvi, ne toliko ni preko pluća, ni iz digestivnog trakta . Sad dolazimo do onog što ne sme da se spomene, a to je da vakcine sadrže aluminijum i živu, a to i piše u deklaraciji svake vakcine i na sajtovima proizvođača vakcina, i to mnogo više od one količine koja je po propisima „bezbedna“ i baš tako aluminijum i stiže do mozga, ubrizgavanjem u krv i to od rođenja, a onda lekari ne znaju odakle danas toliki razvojni poremećaji, adhd, razna neurološka oboljenja, a samo treba da se pogledaju naučni radovi na temu aluminijuma i drugih neurotoksina. Amiši iz jednog od vaših tekstova i jesu zdravi, ne vakcinišu se i žive sa prirodom. Oni nisu pacijenti od prvog dana svog života. I zamislite oni nemaju problema sa govorom i nemaju ove razvojne liste. Sad će neko reći televizor je kriv, tablet, ima i toga, ali to je samo dodato na ono već postojeće u telu.