Кажњен и када раније и када касније оде у пензију

новембар 27, 2016

Читаоцу „Политике” који је радио 48 година без прекида пропашће три године радног стажа и уплаћених доприноса јер закон прописује да пензијски стаж за обрачун пензије може износити највише 45 година

made-in-germany-rs-penzijaКо се пензионише пре 65. године плаћа пенале 4.08 одсто годишње
У Србији се не исплати радити ни дуже, ни краће, од оног што закон прописује. Ако се неко пензионише пре 65. године плаћа пенале, тако што му се пензија трајно умањује за 0,34 одсто сваког месеца или 4,08 одсто годишње. Ако настави да ради и после 65. рођендана и има више радног стажа од законом прописаних 45 година – „вишак” стажа пропада.
Управо се то ових дана догодило једном нашем читаоцу коме ће пропасти три последње године радног стажа и уплаћених доприноса, јер је уместо 45 како је прописао закон, наставио да ради и има 48 година радног стажа, без прекида.
Могао би, каже, да настави још да ради, јер је здрав и потребан фирми, али је за сваки случај хтео да провери каква су му права у том случају. Сазнао је да му уплаћени доприноси за последње три године неће улазити у обрачун за пензију.
Када је понудио, каже, Фонду за пензијско и инвалидско осигурање да ове уплаћене доприносе пребаце на неког запосленог коме недостају доприноси за три године, како му новац не би пропао, речено му је да то није могуће.
Обрни-окрени, новац ће пропасти.
Упитани каква су права запослених који наставе да раде и после 45 година радног стажа, у пензијском фонду за „Политику” кажу, да се у складу са Законом о ПИО пензије обрачунавају на основу података утврђених у матичној евиденцији.
Према члану 68 овог закона, пензијски стаж за обрачун висине пензије може износити највише 45 година. Плаћање доприноса регулисано је Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање и обавезно је за сва лица која су укључена у обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
Сходно томе, чињеница да осигураник има навршених више од 45 година стажа то није од утицаја на обавезу плаћања доприноса.
У складу са одредбама Закона о раду (члан 175), радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не договоре.
Законодавац не забрањује старосним пензионерима да раде после 45 година стажа и 65 година старости, али је услов за то прекид радног односа и подношење захтева за пензију, а потом даљи наставак рада код истог, или неког другог послодавца с којим пензионер има договор.
Право да поново уђу у осигурање, односно да раде по уговору о раду или уговору о делу, ауторском уговору, на одређено време, привремене и повремене послове или на било који други начин, имају старосни пензионери без икаквог ограничења. Све време док раде они остварују зараду и примају пензију.
Послодавац је дужан да ангажованом старосном пензионеру исплаћује зараду и уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Доприносе за здравствено осигурање послодавци не морају да уплаћују, јер су старосни пензионери здравствено осигурани преко Фонда ПИО.
Старосни пензионер који ради најмање још годину дана по основу накнадног запошљавања (то не мора бити у континуитету, већ збирно), има право да тражи обрачун пензије, тако што ће му и тај стаж ући у пензијски стаж, а тиме и у основ за обрачун пензије. Дакле, старосни пензионери немају никаква ограничења за поновни улазак у обавезно осигурање.
Што се тиче инвалидских пензионера, ситуација је нешто другачија. Они могу да раде само по уговору о делу и не могу бити ангажовани по уговору о раду.
Уколико уђу у осигурање, Фонд им обуставља исплату пензија, позива их на контролни преглед, а лекар вештак може на том прегледу потврдити или променити налаз, оцену и мишљење о радној способности, што зависи од здравственог стања и способности пензионера.
Војни пензионер који је остварио право на инвалидску пензију, по основу потпуног губитка способности за професионалну војну службу, има могућност да се запосли или обавља самосталну делатност, а да му због тога не буде обустављена исплата инвалидске пензије, нити ће бити позван на контролни преглед.
Што се породичних пензионера тиче, без обзира на висину пензије коју примају, имају право да раде само по уговору о делу или ауторском уговору и остварују уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од 50 одсто најниже основице у осигурању запослених у Србији, важеће у моменту уплате доприноса.
То практично значи да породични пензионер може да ради, али само ако му приход од тог ангажовања није виши од половине најниже основице осигурања.
Уколико је приход који остварује за додатни рад виши од овог износа, Фонд ће привремено обуставити исплату пензије, а поновно успостављање исплате биће тек по престанку осигурања.
Изузетак од овога су деца породични пензионери која раде преко омладинске задруге и којима се, због тог ангажовања, не обуставља исплата пензија, јер се не пријављују Фонду ПИО као осигураници.

 
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић
Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама