„Ја истински верујем: Ми не растемо у креативце, ми прерастамо креативност.“ рекао је Кен Робинсон који верује да већина постојећих система образовања не иде у корист развијању дечије креативности, чак напротив, води њеном сузбијању.
Кен Робинсон је био британски писац, говорник и међународни саветник за образовање. Он указује на три важна принципа која потпомажу развој људи, односно њихов напредак.
Први принцип је да је људски живот природно креативан процес, због чега Робинсон истиче да „сви имамо другачије биографије“. У култури стандардизације, како назива постојећу културу, недовољно пажње се посвећује прилагођавању образовања потребама индивидуа.
„Не постоји образовни систем на планети који учи децу плесу свакодневно на начин на који их учи математици. Зашто?“
Други принцип истиче разноврсност, различитост људских бића. Приметићете опет, да се већи део образовања заснива на подстицању конформисања, уобручавању, прилагођавању унапред прописаним оквирима. Образовање се базира на сагледавању шта деца могу да постигну у врло уском спектру захтева, а оно што се више вреднује јесу природне науке и математика. Вредност неких предмета често бива девалвирана (попут ликовног или физичког).
Трећи принцип говори о томе да су деца природни ученици, да су радознала и да је „право достигнуће ту способност угасити или угушити“. Нажалост, то се дешава много чешће него што бисмо волели, зар не? Добра метафора коју Робинсон користи јесте да образовање није „достављачки систем“ информација ученицима. Оно би требало да подстакне трагање и обраду а не да форсира меморисање и просту репродукцију.
Кен Робинсон сматра да добар наставник мора имати у виду да постоје три фазе у учењу: романса, прецизирање и генерализација. Подстаћи интересовање и изношење наученог ван учионице, велики је и озбиљан задатак.
Шта су наши предлози?
Подстичите децу да стварају: „Шта од овога можемо да направимо?“ „Како можемо искористити ово знање да створимо нешто ново?“ Запамтите, ви деци пружате моделе. Ако и сами спутавате себе у размишљању на нове начине, тешко да ћете деци моћи да пружите подстицај у упошљавању креативних потенцијала. Мислите и ви мало изван оквира конвенционалног, прописаног, стандардизованог.
Подстичите децу да знање уносе у свакодневицу: „Куда све ово можемо видети?“ „Да ли сте некада слушали о томе а да нисте знали шта је то?“ „Када би вас друг питао да му то једноставно објасните, како бисте то урадили?“ (овде уједно вежбате и извлачење суштине, принципа, уместо да се концентришете на подстицање репродукције)
Проверавајте стечено знање на мало другачији начин. Нека питања у тесту буду из свакодневних животних ситуација. Уколико је могуће, направите бонус питање у којем се тражи мишљење о одређеној теми. Направите одељенску дебату о одређеној теми (објасните правила). Испитујте кроз квиз знања. (Код куће, питајте дете да вас убеди у нешто што је научило).
Започните „предавање“ као увод у причу. Ангажујте их да слушају. Сваки пут када представљате нешто ново, причате о неким новим темама, направите фину увертиру. Сигурни смо да ни одрасли не воле податке набацане на гомилу. Исплетите причу.
Помозите детету да открије шта је то што добро ради. Упознајте децу са разноврсним активностима (спортови, цртање, позориште, писање…). Шта је то у чему се добро осећа? Која активност даје најбоље резултате?
Сваки дан користите за учење и подстицање радозналости. Ако већ велики део живота проведемо у учењу, зашто онда да га не учинимо забавним упошљавајући све наше потенцијале да будемо креативни?
Извор: logoped-drcabarkapa.com