„Ja istinski verujem: Mi ne rastemo u kreativce, mi prerastamo kreativnost.“ rekao je Ken Robinson koji veruje da većina postojećih sistema obrazovanja ne ide u korist razvijanju dečije kreativnosti, čak naprotiv, vodi njenom suzbijanju.
Ken Robinson je bio britanski pisac, govornik i međunarodni savetnik za obrazovanje. On ukazuje na tri važna principa koja potpomažu razvoj ljudi, odnosno njihov napredak.
Prvi princip je da je ljudski život prirodno kreativan proces, zbog čega Robinson ističe da „svi imamo drugačije biografije“. U kulturi standardizacije, kako naziva postojeću kulturu, nedovoljno pažnje se posvećuje prilagođavanju obrazovanja potrebama individua.
„Ne postoji obrazovni sistem na planeti koji uči decu plesu svakodnevno na način na koji ih uči matematici. Zašto?“
Drugi princip ističe raznovrsnost, različitost ljudskih bića. Primetićete opet, da se veći deo obrazovanja zasniva na podsticanju konformisanja, uobručavanju, prilagođavanju unapred propisanim okvirima. Obrazovanje se bazira na sagledavanju šta deca mogu da postignu u vrlo uskom spektru zahteva, a ono što se više vrednuje jesu prirodne nauke i matematika. Vrednost nekih predmeta često biva devalvirana (poput likovnog ili fizičkog).
Treći princip govori o tome da su deca prirodni učenici, da su radoznala i da je „pravo dostignuće tu sposobnost ugasiti ili ugušiti“. Nažalost, to se dešava mnogo češće nego što bismo voleli, zar ne? Dobra metafora koju Robinson koristi jeste da obrazovanje nije „dostavljački sistem“ informacija učenicima. Ono bi trebalo da podstakne traganje i obradu a ne da forsira memorisanje i prostu reprodukciju.
Ken Robinson smatra da dobar nastavnik mora imati u vidu da postoje tri faze u učenju: romansa, preciziranje i generalizacija. Podstaći interesovanje i iznošenje naučenog van učionice, veliki je i ozbiljan zadatak.
Šta su naši predlozi?
Podstičite decu da stvaraju: „Šta od ovoga možemo da napravimo?“ „Kako možemo iskoristiti ovo znanje da stvorimo nešto novo?“ Zapamtite, vi deci pružate modele. Ako i sami sputavate sebe u razmišljanju na nove načine, teško da ćete deci moći da pružite podsticaj u upošljavanju kreativnih potencijala. Mislite i vi malo izvan okvira konvencionalnog, propisanog, standardizovanog.
Podstičite decu da znanje unose u svakodnevicu: „Kuda sve ovo možemo videti?“ „Da li ste nekada slušali o tome a da niste znali šta je to?“ „Kada bi vas drug pitao da mu to jednostavno objasnite, kako biste to uradili?“ (ovde ujedno vežbate i izvlačenje suštine, principa, umesto da se koncentrišete na podsticanje reprodukcije)
Proveravajte stečeno znanje na malo drugačiji način. Neka pitanja u testu budu iz svakodnevnih životnih situacija. Ukoliko je moguće, napravite bonus pitanje u kojem se traži mišljenje o određenoj temi. Napravite odeljensku debatu o određenoj temi (objasnite pravila). Ispitujte kroz kviz znanja. (Kod kuće, pitajte dete da vas ubedi u nešto što je naučilo).
Započnite „predavanje“ kao uvod u priču. Angažujte ih da slušaju. Svaki put kada predstavljate nešto novo, pričate o nekim novim temama, napravite finu uvertiru. Sigurni smo da ni odrasli ne vole podatke nabacane na gomilu. Ispletite priču.
Pomozite detetu da otkrije šta je to što dobro radi. Upoznajte decu sa raznovrsnim aktivnostima (sportovi, crtanje, pozorište, pisanje…). Šta je to u čemu se dobro oseća? Koja aktivnost daje najbolje rezultate?
Svaki dan koristite za učenje i podsticanje radoznalosti. Ako već veliki deo života provedemo u učenju, zašto onda da ga ne učinimo zabavnim upošljavajući sve naše potencijale da budemo kreativni?
Izvor: logoped-drcabarkapa.com