Да ли знате да се зависност од игрица, коцкања и мобилних телефона лечи на истом месту као зависност од наркотика – у центрима за одвикавање од болести зависности? Не само у приватним клиникама. У референтној државној клиници за лечење болести зависности, лечи се и зависност од коцкања.
Претпостављам да су психијатри утврдили да је свака зависност слична, да на сличан начин настаје и има сличан развојни пут, да ствара сличне последице, па и да је приступ лечењу сличан.
И онда фонд иза кога стоји кладионица спонзорише нешто лепо. Бави се екологијом, уђе у фирме, посети здравствене установе или – школе! Онда организује бесплатне школе спорта, реновира школске терене, окречи учионице… Да, то се заиста дешава. Да, у Србији.
И ми кажемо, „Баш лепо!“
Нажалост, делом и зато што они који би требало да такве ствари финансирају то не раде, а делом јер просто не размишљамо колико је то лоше.
Сликамо децу која коначно имају кошаркашко игралиште. Дозволимо да се наша деца смешкају на тим фотографијама изнад који ВРИШТИ логотип кладионице. И сутра ћемо, шта, рећи деци да коцкање није добро за њих? Сутра ћемо, шта? Кукати да ове данашње генерације ништа не ваљају? Да су ОВА деца гора од нас?
Додуше, постоје примери школа и факултета које донације које у називу имају било шта налик на „бет“ не прихватају. Наравно, они су оронули, несређени и немају новца за кречење, али не одустају од овог принципа.
Јер иза свега стоји – кладионица.
Па чисто да питам – везано за почетак текста – да такве донације понуди фонд неког нарко-картела, да ли бисмо дозволили да уђе у школе? Да ли бисмо се сликали са представницима, око којих су насмејана деца?
Мада, коме се све дозвољава да улази у школе и, на пример, снима спотове, можда и не би било тако чудно да уђу и нарко-босови…
И онда се чудимо…
Хајде, за почетак, да престанемо да се чудимо.
Хајде да не говоримо да су деца „све гора“ из године у годину.
Да родитељи престану да упиру прстом у школу, а школа у родитеље.
На пример, деца нису довела фондове кладионица у школе да им поправе терен.
Деца раде тачно оно што им је показано да је исправно. Не речју. ДЕЛОМ.
Аутор: Маја Бугарчић