Клинички психолог и психотерапеут Бранислава Павловић каже за РТС да је брак празна кутија коју ми попуњавамо и у њој ћемо увек наћи само оно што смо као партнери унели. Поручује и да развод није трагедија, јер се добри бракови не разводе.
Бранислава Павловић, у интервјуу за Интернет портал РТС-а, открива може ли се „мртав брак“ оживети, шта је „тектонски поремећај“ у односу двоје људи и како се може пребродити, али даје и савете о томе шта је важно да би један брак успео.
Шта пракса показује – због којих проблема се партнери најчешће одлучују за брачне терапије?
У пракси, клијенти се најчешће обраћају за помоћ због проблема у комуникацији, емоционалног удаљавања од партнера тзв. „мртвог брака“ или, супротно томе, високо конфликтног брака са негативном фокусираношћу на партнера „негативне блискости“.
Често ми се парови обраћају за помоћ и због брачне преваре, која је акутно разарајући удар на партнере и њихов однос, „тектонски поремећај“ и једна од најболнијих ствари које може да вам приреди партнер. Иако је болна, више од половине парова жели да покуша да сачува однос и да заједнички разумеју како и зашто је дошло до преваре. Неки парови успеју да кроз дуже време, радећи са терапеутом на односу и проблемима који су довели до преваре, не само остану заједно, већ искористе ружну ситуацију да побољшају свој однос.
Иако је то индивидуално – постоје ли проблеми који се теже, односно лакше решавају?
Највећи успех примећујем код парова који су изградили блискост, али су се временом због породичних и пословних обавеза удаљили једно од другог и где обоје пате свако на свој начин. То је процес враћања партнеру, који се често дешава када млађе дете напуни три године, односно када се животно отвори већи простор за партнерство. Такви парови имају где да се врате у свом односу.
Што је брачни однос више поремећен, то је брачна терапија мање успешна, а у одређеним случајевима је и контраиндикована – недовољна мотивисаност да се мења однос и понашање, претња разводом, породично насиље, озбиљни психолошки, емоционални поремећаји код једног или оба супружника, паралелна веза коју партнер не жели да оконча.
Какав је Ваш утисак да ли сада парови лакше одустају од односа?
Развод је тешка одлука и увек лични избор. За велики број брачних проблема, развод не би требало да буде прво, већ крајње решење (увек се можете развести).
Има ли нечега за шта можемо да кажемо да је „црвена линија“, преко чега не би требало да прелазимо у партнерском односу?
Граница останка у браку је граница нашег психофизичког здравља и самопоштовања, као и наше деце. Развод је некада једино здраво решење у патолошким браковима као што су бракови са насиљем, нелеченим зависностима, када брачни конфликт онемогућава родитељство и здраво функционисање породице. Развод није трагедија, јер се добри бракови не разводе.
За неке бракове развод је некада једино здраво решење. Не може се, нажалост, сваки однос поправити, некада проблеми трају сувише дуго, па је један партнер већ дигао руке и емоционално отишао из односа.
Да ли се парови који имају децу више боре да однос успе и колико је тврдња да се остаје у браку због деце добра?
Развод бракова без деце је другачији, јер се можете растати од партнера и да га никада више не видите у животу. У браковима са децом супружници се разводе као партнери, а требало би да као родитељски пар функционишу складно, што се, нажалост, често не дешава. Деци је потребна структура, стабилност, сигурност и задовољни родитељи.
Ако брачни проблеми до те мере угрожавају здраву породичну климу онда није у интересу деце да родитељи остају у заједници. Деца сигурно могу бити мотив да се ради на брачном односу и решавају партнерски проблеми, али не треба да буду таоци лошег партнерског односа у коме никоме није добро.
База дугогодишњег здравог партнерског односа су индивидуална функционалност, поштовање, толеранција, пријатељство и љубав, а не фатална привлачност и заљубљеност. Плус свакодневни труд и стављање партнерског односа високо на лествицу приоритета. Брак је празна кутија коју ми попуњавамо и у њој ћемо увек наћи само оно што смо као партнери унели.
Цео интервју прочитајте на: РТС