Клинички психолог Љиљана Јагодић говори о последицама нездравог односа са мајком, за емисију Доктор Курир.
– Свако ко некад потражи помоћ психолога има проблем у односу са неким од родитеља. Најчешће је то мајка. Однос детета и мајке веома је битан у прве три године. Од тога како мајка задовољава потребе детета у том периоду зависи какво ће дете бити. – каже др Јагодић на самом почетку разговора.
– Жене су те које сад више нису само мајке и супруге већ и пословне жене. Због тога им недостаје времена да се посвете детету, иако смо ми једна од држава које има најдуже породиљско боловање. Свака жена овде има могућност да искористи ту прву годину живота детета и задовољи његове потребе на прави начин. Али, то је само у првој години живота.
Како на развој деце утиче кад су међу родитељима „подељени”, па мајка има близак однос са једним а отац са другим дететом?
То није добро. За здрав развој личности, потребан је добар однос са оба родитеља. Из нашег односа са родитељем супротног пола формирају се односи са нашим партнерима касније, док се у односу са родитељем истог пола ствара одређена идентификација.
Често се говори о посебно блиском односу између мајке и сина. Едипов комплекс је озбиљан поремећај, али се израз „едиповац” олако употребљава.
Кад кажемо да је неко едиповац најчешће мислимо да је везан за мајку. Када мајка има изражено близак однос са сином, најчешће је то због тога што нема добар однос са партнером. Она те потребе које јој недостају у односу са мужем испуњава кроз сина, што никако није добро. И из тог свог односа који гради са сином утиче на формирање његових животних уверења и на то какав ће он однос остварити са својим партнером и децом. Тако да – опет су мајке те које су одговорне.
Да би син одрастао у здраву и емотивно стабилну особу, није добро да мајка покушава да одржи претерано близак однос. Већ негде у узрасту од пет година треба да престане да буде претерано нежна и да се на леп начин (не одбацивањем, да се не би јавио страх од одвајања) прекине тај сувише близак однос и како би син могао да израсте у здраву особу.
А у том периоду, кад почне да слаби мајчина улога у животу сина, јача очева. А нарочито је та улога битна у пубертету, када се синови угледају на очеве. Ипак, добар однос треба градити од почетка, не кроз ривалство него кроз сарадњу.
Које су последице лошег односа мајке са ћеркама/синовима?
Једна од најлошијих последица, без обзира на пол, настаје ако мајке не задовољавају дечје потребе у најранијем узрасту. Тад деца постају емотивно хладне особе. Не умеју да остваре емотивну блискост са другим људима, пријатељима и партнерима, децом ако их буду имали. Такве особе постају несигурне, јер се из односа са мајком дете учи самопоштовању. Ако мајка не задовољава потребе детета у првом периоду шаље му поруку да он и његове потребе нису битне и да не заслужује да буде вољено.
Кад такви људи, који су одрасли поред таквих мајки, схватају да имају проблем?
Нема правила, али најчешће онда када и сами формирају партнерске односе. То су често људи који траже увек исте партнере, који их не поштују већ их повређују. Углавном због тога што су и сами били тако третирани у детињству или су то посматрали у односу својих родитеља.
Како може отац да утиче, ако примети да мајка превише везује дете за себе?
Тако што ће преиспитати себе и покушати да буде добар муж. Ако је отац породице повезан са мајком, ако јој пружа љубав и пажњу, она се осећа задовољно у тој улози супруге и нема потребу да кроз улогу мајке гуши дете и презаштићује га. То је здрава средина у којој дете треба да одраста.
Зашто неке мајке третирају дете као божанство?
Или су саме тако подигнуте, или у односу са супругом постоји проблем па нису успеле да се на прави начин остваре у улози супруге, па се онда појачава потреба да се остваре кроз улогу мајке. Ту је и потреба да се неке личне, неостварене амбиције остваре кроз дете што је посебан проблем.
Колико често однос с родитељима може одвести дете на странпутицу?
Често. Родитељи су најважније особе у животу. Колико год да су родитељи били лоши, ако су у питању здрави људи, а не патологија, они су то урадили у најбољој намери. Некад из превелике љубави настају конфликти, остају ране које дете могу одвести странпутицом.
Реците нам нешто о утицају бака и дека на децу?
Деца од треће године треба да иду у обданиште, да би се смањио претеран утицај бака и дека. Они нису имали времена можда да се посвете деци док су радили, али сада то надокнађују кроз унуке. Родитељи често не примећују да им деца постају размажена, па уводе систем казни кад то већ пређе неке границе. То није добро.
Родитељ мора да се посвети детету. Да га упозна, прати, разговара. Ако добро упознате своје дете и имате искрен однос, нећете имати проблем. Не инсистирајте увек да вам се дете повери ако не жели, већ покушајте да га усмерите на неког другог. Ако га притискате, можете га одгурнути од себе.
Потрудите се да остварите добар однос с партнером. Јер, кад год ми мислимо да деца не виде да смо несрећни, они виде. И пате. Боље је не остати у браку који је лош, већ зарад детета радити на томе да и сами будете срећни и задовољни. Без срећног родитеља, нема срећног детета.