Kључ успешне дисциплине, оне на дуге стазе крије се у успостављању квалитетног, чврстог односа са фигуром ауторитета. Ово је место са ког почиње родитељство.
Kада деца понашају како не треба, родитељи често хоће да знају шта да ураде. Окрећу се књигама, пријатељима, чланцима и курсевима у потрази за новим оруђем које ће учинити да неприхватљиво понашање што пре престане. Сви желе да учине нешто поводом тога-траже јасан план деловања који мења постојећу проблем-ситуацију.
Али, оно што је потребно родитељима да схвате је да су алатке од другоразредног значаја за однос са дететом.
Грађење квалитетног односа са дететом основа је доброг понашања. Деца желе добро да се понашају у односу на особу са којом су емоционално повезана.
Без снажне привржености, не постоји ни жеља за угледањем, прихватањем смерница, нити на било који други начин, прихватањем родитељског вођства.
Оно што је у том констексту важно да родитељи схвате је да је пре него што посегну за алаткама које их ’’спашавају’’ у проблем-ситуацијама везаним за дечије, најблаже речено, изазовно понашање, неопходно да сву своју пажњу и енергију усмере на грађење блиског, снажног односа са дететом, на повезивање са дететом.
И зато, пре него што се запитамо: ’’Kако да одреагујем у овој ситуацији?’’, потребно је поставити следећа питања: ’’Kакав је мој однос са дететом?’’ , ’’Да ли сам емоционално доступан?’’, ’’Да ли моје дете осећа да је повезано самном?’’. Kада се прво усмеримо на однос са дететом, све ’’дисциплинске стратегије’’ дају боље резултате.
Одговор на неприхватљиво понашање дисциплином заснованом искључиво на ’’чврстој руци’’ је како када бисмо стрептококну упалу грла лечили септолетама. Оно што је неопходно је продрети до сржи проблема- антибиотици лече тешке упале, успостављање емоционалне веза претходи дисциплини.
Лепота родитељских алатки које не подразумевају казну је то што самом применом истих јачамо везу између нас и детета. Управо зато оне имају ефекта.
Засноване су на емпатији, поштовању и комуникацији којом децу приближавамо себи. Наша приврженост постаје снажнија, а деца наше поступке разумеју и доживљавају као љубав и присутност за њих. И враћају нам истом мером. Свака дисциплинска проблем ситуација решена позитивним алаткама родитељства за разлику од алата које подразумевају казну, као што су: викање, претња, батине, укидање привилегија, манипулисање и крута контола, има много веће шансе да успе.
Однос родитељ-дете заснован на блискости, љубави, сарадњи и узајамном поштовању пре него на дистанци, страху, контроли и доминацији, омогућава здрав емоционални развој детета.
Овакав однос је кључан. Он касније деци омогућава доживотну гаранцију успеха и задовољства у релацијама са другим људима, као и мудре одлуке које као одрасли доносе.
Аутор текста: Жана Ердељан, психолог, међународно сертификовани едукатор за родитеље у области позитивне дисциплине.