„IZBIRAČ NAĐE OTIRAČ“
A i mene svaki đavo tera da se družim s komšinicom Vandom!
Ne stignem juče ni kafu da joj skuvam, a ona već zapenila: “I tako oni meni u marketu kazali da ja nemam pravo da uđem u magacin i da im preporučim šta od robe da poruče za sledeću nedelju! Zamisli!“
„Čekaj, ženo“ vrištim ja, mešajući najjeftiniju kafu koju sam na crno kupila na pijaci,
„o čemu ti meni uopšte pričaš?“
„Kao, ne razumeš me? Jesi li bila na Savetu roditelja?“ Značajno me gleda, kao da ja moram znati kakve veze roditelji imaju sa robom u marketu.
Odgovorim da jesam, pazeći da ne prospem kafu dok joj dodajem šoljicu.
„Pa, onda?“, opet će ona značajno.
Zamolim je da mi sve ispriča, jer zaista ne mogu da pratim tok njenih misli i povezivanje istih sa ko zna čime.
„Ovako je bilo“, poče, paleći prvu u nizu zavijenih cigareta, „na tom Savetu rekoše da mi kao roditelji možemo da biramo udžbenike za našu rođenu decu. Mislim, to neko vaše ministarstvo ima poverenja u roditelje. Mada, znaš mene, moja ova dvojica nikad knjigu nisu pipnuli, a ćera mi, sunce moje, uči sama, pa ja do sad nisam videla nijedan udžbenik. A baš sam srećna što mogu da izaberem, mene niko nije pitao iz kojih ću udžbenika da učim, a mama i tata pojma nisu imali ni kakav sam đak, sve dok nisam maturirala! A i džaba mi prosek, kad sam se udala za ovog… „
Tu je ja prekinem, zamolim da se vrati na temu.
I ona nastavi: “E, onda sam na roditeljskom sve objasnila ostalim roditeljima. Rekoše mi na tom Savetu da je to moja obaveza, a ti znaš da sam ja žena od reči. I kad su starešine tražile da se izjasnimo koji su udžbenici nepotrebni, ja lepo rekla da su SVI potpuno bespotrebni i beskorisni, jer moji sinovi nijedan nisu otvorili. Mogu ti reći da sam dobila podršku i ostalih roditelja, jer i njihova deca slabo uče. Zašto onda da trošimo novce na bespotrebne knjige? Starešine misle isto kao ti, draga moja, da je udžbenik potreban i da redovno treba učiti, ali ja vas prosvetare ne uzimam ozbiljno, da nešto vredite, imali biste veću platu od mene! Kod ćere na roditeljskom sam imala prilike da vidim ponuđene udžbenike, i baš rekla učiteljici da mi se najviše sviđaju oni s lepim ilustracijama, znaš da sam ja umetnička duša… „
Ponovo mi ne bi jasno, otkud market u priči…
„Ma, dušo, ne samo market! To je prelilo čašu! Išla sam i u elektrodistribuciju, da zajedno s njima formiram cenu struje, išupirali me, bezobraznici! A lepo sam im objasnila da država brine o nama, pa da kao korisnici imamo pravo da biramo čije ćemo proizvode koristiti, ali i da pazimo da cena bude formirana tako da ne optereti naš kućni budžet. U toplani me gledali kao da sam odlepila, a da ti ne pričam šta su mi rekli u prodavici obuće, kad sam pokušala da im sredim izlog i izaberem koji model će da nose trgovkinje. Kako, kakve veze ima? Pa, ako biram tebi knjige iz kojih ćeš da učiš moju decu, mogu valjda da biram i na drugim mestima nešto!
U opštinu me nisu pustili, a htela da im kažem da bi im više odgovaralo da koriste druge hemijske olovke, znaš one roza, što ih uvek kod sebe ima advokatica, ona s crvenom kosom…“
E, tu prosuh kafu po sebi! Kap je, bukvalno, prelila šolju!
Skontala sam i šta je tražila u marketu. I pomislih, nije Vanda ni tako šašava kao što ja mislim. Mi pišemo obrazloženja, za svaki udžbenik, a nikad mi nije stiglo obrazloženje, ni za kilovate, ni za cipele koje kupujem, ni za margarin koji mažem na lebac… A da pored svakog proizvoda stoji obrazloženje, ko zna za šta bih se ja odlučila.
Nego, nešto mislim, možda će morati u svakoj branši tako?
Možda smo mi samo prototip onog što će se dalje dešavati?
Ili je, ipak, Vanda u pravu kad kaže: “Da nešto vredite, imali biste bar veće plate…“
Ispratih Vandu, jer moram da obrazložim svoje izbore, uvažavajući mišljenje roditelja i učenika, posle direktorka treba da obrazlaže dalje, a svakako će nas neko optužiti za korupciju, iako ni roza hemijsku nećemo dobiti.
Vraćajući se u kuću, čujem da mi Vanda dovikuje s ulice: “A treba da se konsultujem s pedagogom i psihologom o težini đačke torbe, kaži im da ću doći u ponedeljak!“
S kim JA da se konsultujem o težini svoje glave posle svega ovoga?
 
Ivana Bošnjak Bošnjak