Замислите следећу ситуацију. Догоди се саобраћајна несрећа. Са трагичним исходом. Возач који је проузроковао удес је у видно алкохолисаном стању. Али, из неког разлога, полицајац који је дошао на лице места не ради алко-тест. Не раде тест ни у станици, само напишу да је био у алкохолисаном стању. Возач, као што би свако урадио, ангажује адвоката и он, радећи СВОЈ посао, пронађе очигледан пропуст у процедури. Полиција није урадила свој посао како треба. Није урадила посао за који сваког месеца примају плату и тако је изиграла поверење грађана.
Да ли бисмо позвали надлежне на одговорност? Да! С пуним правом. Наравно да бисмо били кивни и на возача који је возио пијан, али бисмо (макар на друштвеним мрежама јер смо ту најгласнији) тражили и да се утврди одговорност појединаца у систему који су траљаво радили.
Ипак, делује као да, као друштво, немамо увек капацитет да разумемо како систем функционише.
Данас је медије обишла вест да су ученици из Трстеника који су професорки измакли столицу, смејали јој се и све то, као шлаг на торту, објавили на друштвеним мрежама – враћени у школу. Због грешке у процедури.
Коментари просечних читалаца ове вести?
„Систем их штити!“
„Па да, просветни радници су препуштени сами себи.“
„Сад ће бити још гори!“
„Мали, размажени, мамини и татини синови! Фуј!“
„Просвета је годинама беспомоћна!“
Понешто од овога је и тачно. Само што се, некако, неопажено провлачи кључни проблем читаве ситуације у којој смо се као друштво нашли. А то је да су ученици у школу враћени не због тога што их систем штити, већ због тога што појединци у том систему свој посао раде лоше.
– Одлука Наставничког већа није могла да се спроведе јер постоји део где они треба да одраде саветовање са педагогом, психологом. Школа то није одрадила у том тренутку. Због тога је одлука наставничког већа пала у воду. – рекла је данас за Блиц професорка која је била жртва својих ученика.
Да ли умемо да станемо, размислимо и кажемо – ко је одговоран за то? Зашто секретар школе не познаје Закон? То му је ПОСАО! Зашто педагог и психолог нису обавили васпитни рад са учеником који очигледно има проблеме у понашању? То им је ПОСАО! Зашто директор није испратио да ли су процедуре испоштоване? То је његов посао!
Ко ће одговарати? Да ли ће они и даље бити на својим радним местима и да ли ће систем тиме послати поруку да није битно како радиш, свираће ти радио и даље?
Не, школе нису немоћне. Школе су се своје „моћи“ одрекле.
Сви они одговорни су за ситуацију у којој смо се нашли ништа мање него ученици који су измакли столицу.
Из неког разлога, било да је у питању незнање, лењост или нешто треће, свој посао нису урадили. Последица тога је да су ученици враћени у школе.
Ученике можемо кривити за понашање према професорки. Али за то што су враћени у школу, нису криви. Стварно нису.
Да бисте кривца пронашли, покуцајте на друга врата у једној много већој и важнијој згради у Београду и питајте: Да ли ће они који нису радили свој посао за то одговарати?