Бако, прочитао сам писмо које сам ти послао пре 22 године – и заплакао

23 јула, 2017

Пре неколико дана брат ми је послао фотографију писма које сам написао мојој баки пре 22 године. Она све чува, па и моје жврљотине из основне школе. Пошто се нисмо одавно видели, на овај начин је желела да ми поручи колико јој недостајем. Kолико је она битна у мом животу овај текст не може да пренесе јер да није било ње, ја бих сигурно био потпуно другачији.

Писмо баки старо 22 године Фото: Милорад Миловановић / Noizz.rs

Драга бако,
Хвала ти што си ми допуштала да радим све оно што моји родитељи нису и сама знаш колико је то мени у животу значило. Нисам био спутано дете јер си ми сваке недеље, кад си ме чувала, дозвољавала да у твом дворишту правим концерте и да певам из свег гласа. Док се комшилук који је пролазио поред твоје капије крстио, ти си ми тапшала и бодрила ме.
Хвала ти што си ми свако вече млеко давала у малом ћупу и стављала сламичицу у њега јер сам био убеђен да је то много кул.
Хвала ти што си ме кад бих био узнемирен и кад бих сањао нешто лоше, љуљала и певушила: ”Љуља, љуља, љушке, пало дете с крушке…”
Не смем да заборавим да си ми одсекла шишке једног лета јер је било много вруће. Изгледао сам пресмешно, мајка је полудела, али барем ми чело није било стално мокро од знојења и имао сам потпуно шик изглед за деведесете.
Увек си тражила да кад уђем код тебе у двориште, савијем главу да би ме пољубила у врат, па сам често од капије до улазних врата куће ишао повијене главе чекајући да ме пољубиш. Знам да те је то невиђено забављало.
Kако да ти не будем захвалан на времену које си провела са мном, а знам да си увек била тешко болесна. Толико си вешто крила да те нешто боли и мучи, мада то радиш и дан-данас јер се плашиш лекара као гује, да би неко ко те не познаје помислио да си најсрећнија и највиталнија жена на свету. Зато смо те брат и ја звали ”светлица” јер те место није држало и стално си била у покрету.
Хвала ти што си ме држала за руку док си ме испраћала до школе и што си често у шали говорила: ”Немој да те дирају тамо, иначе ће баба да баци бомбу”. Чисто да знаш ова твоја изјава заувек ће остати смешна.
Године које сам провео са тобом као дете никад се неће обрисати јер си ми пружила незаборавно детињство и силне успомене.
Бако, немам све петице на послу, али се трудим. Лепо се слажем са својим колегама, ја волим њих и они мене.
Желим ти да си здрава и да живиш још дуго, дуго.
Твој унук Мића.

Милорад Миловановић
 
Извор: http://noizz.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Један коментар на "Бако, прочитао сам писмо које сам ти послао пре 22 године – и заплакао"

  1. Ivana каже:

    Divno!I ja sam imala ovako divnu baku koja je obelezila moje detinjstvo

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама