Bes je preplavljujuća emocija, koja će proći sama od sebe, pa ne vičite i ne tucite dete, već kada se smiri, razgovorom saznajte šta je izazvalo takvo ponašanje.
Sigurno ste barem jednom bili svedoci situacije kada dete odjednom počne da „šizi“ nasred prodavnice zahtevajući da mu majka nešto kupi, ili kada se razbesni u parku, počne da histeriše i vrišti, da ni molbe ni oštriji ton ne mogu da ga smire. Zbog čega čak i deca koja nisu tome bila sklona, ponekad imaju napade besa i reaguju potpuno suprotno svojoj prirodi? Da li je faza inaćenja, besa i negativizma normalna etapa razvoja ili problem kojim se treba ozbiljnije pozabaviti, kako reagovati, da li i na koji način kazniti dete, objašnjava psiholog Milica Zarin.
– Koliko god da nam nekada dete izgleda pametno, odgovorno ili lepo vaspitano, ne treba da zanemarimo činjenicu da su deca nezrela i još neformirane ličnosti, pa je sasvim normalno da ne reaguju uvek onako kako mi odrasli mislimo da bi trebalo. Kod jako male dece do tri godine na napade besa i histerisanje najčešće utiču osnovne biološke potrebe, pa će dete biti razdražljivo kada je gladno, žedno, umorno… Kada mu nešto nedostaje, osetljivije je i burnije će reagovati na svako, čak i najmanje neispunjavanje želja. Kod starije dece bes se najčešće javlja kao posledica frustracije, kada im se ne ispune zahtevi za koje oni nerealno misle da se moraju ispuniti. Bes je i posledica detetove potrebe da sačuva svoje samopoštovanje, a ponekad se dešava da besom deca kanališu neprijatna osećanja sa kojima ne mogu drugačije da se izbore.
U kom uzrastu je dete sposobno da kanališe emocije i da ih ispoljava na drugačije načine?
– Nema pravila kada se govori o kanalisanju i kontroli emocija. Svedoci smo da ni mnogi odrasli ljudi nemaju to umeće, a kamoli najmlađi. Učenje po modelu je veoma bitan obrazac i način na koji deca uče kako treba da se ponašaju, pa je tako i bes vrlo često posledica toga kako se roditelji ponašaju u kući. Mališani to vide i za čas projektuju takvo ponašanje na određene situacije koje im se događaju.
Do koje granice treba tolerisati napade besa i do kog uzrasta?
– Malo dete misli da je centar sveta i da svi drugi moraju da ispunjavaju njegove želje, tako da je zadatak roditelja da na razuman način, shodno uzrastu, objasne i pokažu detetu da ne može sve da bude onako kako je ono zamislilo. Jako je velika greška kada roditelji ispunjavaju sve želje svom detetu, misleći da rade u njegovu korist. Dete u takvim situacijama samo odlučuje šta će, na primer, jesti, obući, gde će da ide, šta će da radi, kako će se organizovati porodično vreme…
Roditelji koji to dozvoljavaju potkrepljuju njegovo iracionalno uverenje da sve mora da bude onako kako ono želi. Sasvim je u redu da malo dete traži ono što je zamislilo odmah i sad, ali zarad njegovog dobra roditelji moraju da ga nauče da je ponekad potrebno i sačekati, biti strpljiv da bi došlo do cilja, kao i da su mama i tata ti koji odlučuju o organizaciji života, načinu provođenja vremena, kupovini i mnogim drugim stvarima. Drugim rečima, treba naučiti decu da tolerišu frustraciju, da ponekad rade stvari koje su manje prijatne, jer su to najčešći aktivatori besa. Samo tako možemo dete pripremiti za realan svet i pomoći mu da se pravilno razvija.
Kako treba reagovati na napade besa, na primer, na opisanu situaciju u prodavnici? Šta je adekvatna kazna?
– U situaciji koju ste naveli, nema nikakve koristi da uradite bilo šta. Bes je preplavljujuća, disfunkcionalna emocija, koja će proći sama od sebe, bez obzira na to šta vi kažete ili uradite. Greška bi bila da odmah pristanete na to što dete traži i ispunite mu želju, jer će na taj način zapamtiti takav obrazac i koristiti ga kad god nešto bude želelo. Dakle, pustite da ga bes prođe, ne obraćajte pažnju na to kako reaguje, a zatim posle, kada se smiri, razgovarajte o tome šta je izazvalo takvo ponašanje. Pokušajte da shvatite uzrok takvog ispada i objasnite detetu da ne može uvek sve biti po njegovom.
Da li postoje posebne situacije kada treba tolerisati napade besa, na primer, kada još jedna beba stigne u kuću, kada se u porodici dešavaju tužne ili neprijatne situacije…?
– Pri stresnim situacijama u porodici treba imati razumevanja za ispoljavanje besa, ali je opet jako bitan razgovor iz kog ćete saznati šta su okidači. Takođe, jako je važno da na bes ne reagujete „na prvu loptu“, posebno ne vikom ili batinama, već da stavite detetu do znanja da vam se takvo ponašanje ne sviđa.
Kada je neophodno potražiti stručnu pomoć?
– U situacijama kad konstantni ispadi besa ometaju svakodnevno funkcionisanje deteta, kada narušavaju porodičnu dinamiku, odnose u socijalnom okruženju, tj. vrtiću ili školi.
Izvor: Novosti