Zaposleni roditelji moraju da naprave izbor ko će brinuti o njihovoj deci dok su na poslu. Bez obzira na to da li se odluče za vrtić ili za dadilju, neko drugi će se naći u ulozi vaspitača. Roditelje najčešće zanima da li je osoba kojoj prepuštaju mališane uravnotežena, ima li iskustva, pozitivne energije i kakav će kontakt uspostaviti sa njihovim detetom. Sva ova pitanja su potpuno normalna, osnovna. Čak i kada su pomenuti uslovi ispunjeni, nema garancije da će dete zavoleti vaspitača. Zato smo izdvojili neke osobine, za koje osobe koje uspešno rade sa decom, smatraju da su važne.
Vaspitač je poziv
Postoji velika razlika između posla i poziva. Poziv je ono za šta osećate da ste pozvani da radite i da vas ništa drugo ne bi jednako ispunjavalo. Posao je ono što radite da biste zaradili hleb nasušni, dok (možda) čekate neku bolju ponudu sa većom platom. Naravno da svi živimo od novca, ali zaista uspešni i voljeni vaspitači, osećaju veliku strast prema svom pozivu i rad sa decom ne bi menjali za neku drugačiju vrstu posla. To nikako ne znači da vaspitač ili dadilja treba da zarađuju malo, pa ne zaboravite da im roditelji prepuštaju sve što im je najvažnije u životu! Poziv vaspitača podrazumeva da se osoba stalno usavršava, kako kroz predavanja i literaturu, u vezi sa nova naučna saznanja, tako i kroz seminare i radionice, jer nije presudno imati znanje, već je veoma važno i umeti preneti znanje na nove generacije.
Prve važne osobine vaspitača: predanost i moralnost
Vaspitači koji svoj posao smatraju pozivom, bave se njime predano i moralno. To znači da su posvećeni radu sa decom, pažljivo prate šta se sa njima dešava i preduzimaju korake u najboljem interesu deteta i njegovog vaspitanja. Ne zaboravite, roditelji ponekad ne žele da čuju da njihovo dete ima neki problem ili manu, tada vaspitač ili dadilja deluju direktno i moralno. Predani vaspitači su spremni da se na duži rok bore za dobrobit deteta i njegove porodice, kao i da prevaziđu adimistrativne i birokratske prepreke kada je to u interesu deteta. Upravo zato je veoma važna moralnost osobe koja se bavi decom. Ona ne sme sagledavati interes jednog, na štetu drugog deteta i mora biti spremna da braneći dobrobit deteta preuzme rizik na sebe, a ne obrnuto.
Strpljenje i postojanost
Da bi deca dobro napredovala, vaspitač ili dadilja moraju imati mnogo strpljenja. Potrebno je posvetiti punu pažnju, uz bezbrojna ponavljanja, kako bi dete usvojilo navike i znanja koja su mu neophodna za što samostalnije funkcionisanje. Deca imaju tu prednost da mogu biti razigrana, nestrpljiva ili neposlušna, dok odrasli koji provodi vreme sa njima mora biti strpljiv, dosledan i postojan. To ne znači da vaspitač ili dadilja sebi mogu dozvoliti treniranje strogoće ili ignorisanje deteta, kako bi ostvarili željeni rezultat u što kraćem vremenu. Neophodno je da imaju dobru i spontanu komunikaciju sa detetom, a da bi to ostvarili moraju pokazati razumevanje i prihvatanje detinjastog, naivnog pogleda.
Poštovanje
Uspešan vaspitač ili dadilja poštuju pre svega male ljude sa kojima rade, a potom i njihove roditelje i druge osobe. Naravno da nema savršene dadilje ili vaspitača, svi smo mi ljudi sa sopstvenim problemima i teškoćama, koje ne uspevamo uvek baš najbolje da potisnemo ili držimo pod kontrolom, pa nam se dešava da pogrešimo. Važno je da odrasli imaju svest o svom ponašanju. Poštovanje se ogleda kako u načinu komunikacije sa decom, tako i u spremnosti vaspitača ili dadilje da prizna svoju grešku, pre svega detetu. Deca koju odrasli poštuju to veoma cene i ponašaju se na isti način, odnosno poštuju druge osobe u svom okruženju.
Prilagođavanje
Dadilja ili vaspitač moraju biti sposobni za prilagođavanje. Svima je jasno da je neophodno da mogu da se prilagode detetu, ali to nije sve. Dete raste i razvija se, pa se i njegove potrebe menjaju. Veoma je važno da odrasli koji se bave detetom pažljivo prate njegov napredak, kako bi se adekvatno prilagodili potrebama deteta koje su najčešće uslovljene uzrastom, ali mogu biti i posledica neke promene u porodici. Osim ovoga, uspešna dadilja ili vaspitač su često u situaciji neophodnog prilagođavanja roditeljima ili nadređenima i njihovim zahtevima, a da pri tome ne smeju izgubiti iz vida dugoročne posledice po dete.
Autentičnost i kreativnost
Deca su veoma oštre sudije, oni vrlo brzo procene ko je ko. Dakle, važno je da vaspitači budu autentične ličnosti. Oni moraju znati ko su, koje vrednosti zastupaju i za šta se zalažu, jer su često u situacijama kada je neophodno trenutno reagovanje, a ne bi bilo dobro da sami sebe iznenade. Deca vide i procenjuju sve, oni veoma brzo osete ko je samosvojna i samosvesna ličnost, a ko manipuliše drugima ili je podložan manipulaciji. Samo autentična ličnost može biti zaista kreativna. Kreativnost odraslih koji rade sa decom ogleda se u svemu – od korišćenja sredstava koja često nisu prevelika, preko pristupa tokom rada do završenih dela koja svima puno znače.
I za kraj
Učenje je kao ljuljaška – dvosmerno.
U pozivu dadilje ili vaspitača nema kraja, stalno se nešto uči i to dvosmerno, odrasli uče decu, ali i deca uče odrasle. Za uspeh je potrebno puno otvorenosti, osećajnosti, aktivnosti i često smisla za humor. Poziv vaspitača je težak i zahtevan, ali donosi veliko zadovoljstvo. U uzrastu do polaska u školu deca najviše uče po modelu, zato je veoma važno ko su i kakvi su ljudi koji rade sa njima. Teško je u jednoj osobi pronaći sve važne osobine iz prethodnih podnaslova, ali bilo da ste roditelj ili dadilja ili vaspitač, nadamo se da ovaj tekst neće samo proleteti pored vas. Deca se veoma nežno vezuju za odrasle sa kojima provode vreme i dosta pate kada se od njih rastanu, zato kada roditelji rešavaju, bez obzira na to da li se odluče za dadilju ili za vrtić, treba se dobro se raspitati, obaviti više razgovora i odabrati pažljivo, kako ne bi bez preke potrebe menjali.
Izvor: www.magnolijavrtic.rs