Pregled školskih lektira širom Evrope i SAD otkriva zanimljiv obrazac: iako se pojedinačne liste razlikuju, izbor obavezne lektire u svakoj zemlji balansira između nacionalno značajnih pisaca i internacionalno utemeljenih, univerzalnih dela koja obeležavaju evropsku i svetsku kulturnu tradiciju. Kada se sagleda šira panorama, jasno se izdvaja relativno stabilan međunarodni kanon koji se pojavljuje u srednjoškolskim programima raznih država.
Napomena: ovde govorimo isključivo o srednjoškolskim lektirama. U osnovnim školama situacija je drugačija — tu gotovo univerzalno dominiraju dela poput Egziperijevog Malog princa i odlomci iz Dnevnika Ane Frank, dostupna deci po temama, vrednostima i poetskoj snazi. Univerzalne teme prijateljstva, hrabrosti i ljudskih prava pristupačne su učenicima na različitim meridijanima. Obe knjige spadaju u najčitanije svih vremena u svetskim okvirima. Njima, kada je reč o osnovnoj školi, svakako treba dodati i za fenomen odrastanja uvek aktuelni roman Marka Tvena Doživljaji Toma Sojera.
Antika: temelj evropske pismenosti
Na vrhu svake međunarodne liste stoji antika. Homerova Ilijada i Odiseja — makar u fragmentima — neizostavni su u programima od Amerike do Evrope. Sledi grčka tragedija, najčešće Sofoklov Kralj Edip ili Antigona, kao arhetipski tekstovi o sudbini, moralnom izboru i ljudskoj odgovornosti. Tu je i Vergilijeva Eneida, koja učenicima nudi uvid u rimsku epiku, teme herojstva, istrajnosti i političke sudbine.
Rana renesansa i rani moderni period: Dante, Šekspir, Servantes, Molijer, Gete
Dante stoji kao ulaz u ranu renesansu: Božanstvena komedija predstavlja sintezu evropske kulture, alegorijske vizije sveta i poetske discipline koja i danas zahteva tumačenje. Obrađuju se delovi ovog speva, najčešće Pakao, ali i delo u celini.
Pisci kao što su Bokačo sa Dekameronom i Čoser sa Kanterberijskim pričama nisu podjednako zastupljeni u obaveznim lektirama, ali ih ima u izbornim.
U renesansi i ranom modernom periodu, škole širom sveta oslanjaju se na Šekspira i Servantesa, autora koji su u istoj godini (1616) okončali život i u velikoj meri definisali evropsku kulturnu matricu.
Šekspir, u delima kao što su Hamlet ili Romeo i Julija, oblikuje teme identiteta, slobode, tragičnosti i moralnih i filozofskih nedoumica.
Servantesov Don Kihot na prvi pogled donosi parodiju viteške tradicije ali dublje – to je osnova modernog romana i rani oblik metafikcije — igra sa pripovedanjem, autoritetom teksta i prirodom književne istine.
Posle njih slede Molijer i Gete, dva stuba evropskog pozorišta i intelektualne tradicije.
Molijer, kroz komedije kao što su Tartif, Tvrdica, Građanin plemić i Mizantrop, nudi učenicima pristup satiri, društvenoj kritici i komičnom razobličavanju ljudskih slabosti.
Gete, sa Faustom, postavlja jedno od ključnih pitanja moderne kulture: šta čovek želi da zna, dokle sme da ide i koja je cena ambicije? Filozofska drama i parabola evropske intelektualne istorije.
Devetnaesti vek: romantizam, realizam, psihologija, etika društva
Univerzalnost 19. veka počiva na nekoliko stubova.
Puškin, sa Evgenijem Onjeginom, pruža jedinstven primer romana u stihu, prvog u svetskoj literaturi. To je delo koje uvodi evropske učenike u ruski romantizam, pa i modernu rusku književnost.
Gogoljeve Mrtve duše zauzimaju posebno mesto, često u okviru izbornih lektira u evropskim školama, kao roman sa značajnim književnim novinama u evropskoj tradiciji i onim što će književni istoričari kasnije zvati specifičan gogoljevski „smeh kroz suze“. Most ka ruskom realizmu.
Francuski romantičar, Viktor Igo, ostaje stalno prisutan pre svega preko Jadnika, nekada i Zvonara Bogorodične crkve, knjiga koja objedinjavaju istoriju, pravdu, ljubav i društvenu etiku.
Francuski realisti, Stendal, Balzak i Flober, nude duboku analizu društva, klasa, individualnih strasti i moralnih konflikata. Njihova dela — od Crvenog i crnog, preko Ljudske komedije (najčešće Čiča Gorija) do Gospođe Bovari — često se javljaju u školskim programima, uglavnom kao celina, a nekada i u selektovanim odlomcima.
Ruski klasici — Tolstoj, Dostojevski i Čehov — veoma su stabilne tačke evropskog realizma u školama.
Tolstoj i Dostojevski, posredstvom romana Rat i mir, Ana Karenjina, Zločin i kazna i Braća Karamazovi omogućavaju učenicima da se upoznaju sa filozofijom istorije, ali i da razumeju težinu moralnog izbora i psihološku složenost likova, dok Čehov svojim kratkim pripovetkama i dramama koje su oblikovale ceo dramski 20. vek, donosi tihu, ali duboku dramatiku svakodnevice.
Čarls Dikens, sa Oliverom Tvistom, snažno je zastupljen u Britaniji, SAD i severnoj Evropi, ali i drugim zemljama, među kojima je i naša. Njegov socijalni realizam i jasna moralna perspektiva lako prelaze nacionalne granice.
Kada je reč o 19. veku, ne treba izostaviti avanturistički i istorijski roman Aleksandra Dime Grof Monte Kristo koji nije podjednako zastupljen u svim obaveznim lektirama, ali ga ima u onim izbornim.
Dvadeseti vek: egzistencijalni i apsurdni čovek
Iz 20. veka u međunarodnom školskom kanonu prednjače:
Alber Kami, sa Strancem, koji učenicima nudi pristup egzistencijalizmu kroz jezički jednostavan, ali filozofski dubok roman.
Samjuel Beket, sa Čekajući Godoa, predstavlja teme apsurda, čekanja, „nepokretnosti“ i modernog čovekovog odnosa prema vremenu i smislu.
Ovde se, među najzastupljenijim evropskim klasicima, prirodno uključuje i Franc Kafka, posebno Proces, ponekad Metamorfoza. Kafka je konstantno prisutan u školama Nemačke, Francuske, Italije, Češke, Srbije, ali i u brojnim naprednim programima u SAD. On uvodi tinejdžere u modernu dijagnozu birokratije, krivice i otuđenosti.
Među piscima 20. veka ima onih koji u nekim zemljama predstavljaju deo obavezne lektire, a negde su deo izborne. To su pre svega nobelovci Ernest Hemingvej (Starac i more i Za kim zvono zvoni), Tomas Man (Budenbrokovi i Čarobni breg), Marsel Prust (delovi obimnog romana U potrazi za izgubljenim vremenom), Herman Hese (Sidarta, Demijan, Stepski vuk), Džon Stajnbek (Plodovi gneva), Gabrijel Garsija Markes (Sto godina samoće) itd.
U anglosaksonskom miljeu, ali i ne samo tamo, postoje romani koji su gotovo neizostavni, kao što su Ubiti pticu rugalicu Harper Li i Veliki Getsbi Skota Ficdžeralda. Prisutni su i autori distopijskih romana, poput Oldusa Hakslija (Vrli novi svet) i Džordža Orvela (1984).
Univerzalni pesnički kanon u školskim lektirnim programima
Iako lirska poezija, prevedena odnosno prepevana, često gubi deo svoje originalne melodije i stilske suptilnosti, postoji tanak, ali stabilan korpus pesnika koji se gotovo redovno javlja u školskim programima mnogih evropskih zemalja i SAD. Razlog je jednostavan: ovi autori su zasnovali poetičke obrasce koji oblikuju evropsku kulturu od antike do modernog doba.
Antički pesnici – temelj evropske lirike
Sapfa – često se navodi kao „prva pesnikinja Zapada“; njeni fragmenti o ljubavi, snovima i unutrašnjem nemiru sastavni su deo nastavnih programa koji posvećuju pažnju poreklu lirike.
Ovidije – posebno Metamorfoze i ljubavne elegije, naširoko se izučavaju u gimnazijama širom Evrope kao izvor mitoloških motiva i obrazac klasične poetske forme.
Rana moderna poezija – Petrarka kao prauzor
Frančesko Petrarka – Kanconijer – nema ozbiljnijeg evropskog programa koji ne dodiruje Petrarkinu ljubavnu liriku. Njegov uticaj na formiranje modernog subjekta, kao i na razvoj soneta, toliki je da Petrarka funkcioniše kao „nulta tačka“ evropske moderne osećajnosti.
Devetnaesti vek – romantizam i moderna senzibilnost
Posebno mesto zauzima lord Bajron, nekad kao formalno obavezna lektira, a često kao ključna figura evropskog romantizma. Ova poezija i „bajronovski# tip junaka – spoj pobunjenog individualizma , melanholije i moralne ambivalentnosti – prisutni su u nastavi širom Evrope kao neizostavan kontekst epohe. I kada se ne čitaju njegove poeme u celini, uticaj se izučava kroz predstave o romantičarskom junaku, evropskoj kulturi s početka 19. veka i širem poretku moderne osećajnosti.
Edgar Alan Po – Gavran, Anabel Li – Po je jedan od retkih američkih pesnika koji se u velikom broju evropskih srednjih škola javlja kao obavezna ili izborna lektira. Njegova muzikalnost, mračna simbolika i psihološka dubina imaju gotovo univerzalni odjek.
Šarl Bodler – Cveće zla – Bodler je možda najrasprostranjeniji pesnik modernog doba u evropskim školama. Albatros, Himna lepoti ili delovi Cveća zla redovno se čitaju kao početak moderne poezije i temelj simbolizma.
Univerzalni status poezije u nastavi
Ovi pesnici predstavljaju književne vrhove i kulturne orijentire. U različitim zemljama, školski programi sadrže različite svetske pesnike, pri čemu, naravno, domaći pesnici imaju posebno mesto, upravo zbog specifičnosti poetskog izraza. Posredstvom ovih pesnika, učenici razumeju evoluciju evropske osećajnosti – od antičkog doživljaja ljubavi i lepote, preko renesansne individualnosti, do moderne psihologije i urbane melanholije.
Zašto su univerzalna dela važna učenicima danas?
Univerzalna dela imaju jedinstvenu pedagošku vrednost: ona razvijaju kritičko mišljenje, omogućavaju susret sa drugačijim kulturama, istorijskim periodima i moralnim dilemama, podstiču empatiju, ali i pomažu učenicima da prepoznaju arhetipske teme koje i danas oblikuju savremeni svet. Upoznajući antičke junake, renesansne tragaoce za smislom, realistične ličnosti 19. veka ili otuđene protagoniste moderne, učenici uče da razumeju ljudsko iskustvo, kako bi se reklo, „po širini“ i u dubini.
Šta sve ovo znači?
Univerzalni kanon ne predstavlja listu najpopularnijih niti najlakših knjiga. To je zbir dela koja omogućavaju mladim ljudima da uđu u dijalog sa osnovnim pitanjima postojanja, društvene odgovornosti i etičkog izbora — bez obzira na to da li žive u Njujorku, Parizu, Berlinu ili Beogradu. On povezuje generacije i kulture, pokazujući da književnost, uprkos jezičkim i nacionalnim razlikama, ima sposobnost da nadilazi granice i objedinjuje ljudsko iskustvo.
Upravo u toj konzistentnosti i pažljivo sagledanoj grupi dela leži njegova moć: to su knjige koje nas uvode u prošlost, ali istovremeno, kroz aktuelizaciju, objašnjavaju sadašnjost, budeći kreativnu misao koja ostaje živa kroz vekove.
Autor je prof. srpskog jezika i književnosti iz Bora