Upravljanje razredom i održavanje discipline na času smatra se jednim od najstresnijih zadataka svakog učitelja, a naročito onog koji je nov u tom poslu. Takođe se navodi kao jedan od glavnih uzroka zbog kog se prosvetni radnici odlučuju da napuste posao u školi.
Zato nije neobično što su učitelji i nastavnici uvek u potrazi za novim, efikasnijim načinima da dugoročno reše problem discipline na času i „doskoče“ đacima koji su skloni tome da prave probleme tokom nastave.
Jedan od pristupa koji često primenjuju je i grupna kazna – kad zbog postupaka nekoliko onih koji su bučni, nemirni ili ne poštuju pravila bude kažnjen ceo razred. Često su to iznenadna usmena ispitivanja ili, u mlađim razredima, zabrana izlaska na odmor ili čas fizičkog.
Ovakve kazne retko ili nikad ne popravljaju ponašanje onih pojedinaca koji su za njih odgovorni, pa se onda postavlja pitanje…
Zašto se uopšte koristi grupna kazna?
Kolektivna kazna zaista daje neke rezultate – trenutno. Primera radi, ako čitav razred bude kažnjen tako što će morati da očisti školsko dvorište od smeća jer ne nekolicina đaka bacila nešto van kante za smeće, iza njih će ostati čisto dvorište, a verovatno i malo manje smeća sutradan.
Svaka kazna se zapravo bazira na ideji da će iskustvo koje je deci nametnuto biti dovoljno neprijatno da ih navede da promene ponašanje u budućnosti.
Bihejvioristi čak koristili ovu tehniku u istraživanju na pacovima tokom šezdesetih godina prošlog veka. Te tehnike su zatim usvojene u učionicama i (ne baš na sreću) ostale su do danas.
Kao što je postojala ideja da će kazna popraviti ponašanje pojedinca, tako je i kolektivna kazna prihvaćena od strane onih koji je primenjuju kao način da se disciplina uspostavi i tako što će grupa vršiti uticaj na pojedince. Na taj način bi, zapravo, oni koji su kažnjeni iako nisu krivi, trebalo da na neki način izvrše uticaj na one koji su krivi da promene svoje ponašanje. Jer – ko želi da provede odmor čisteći dvorište?
Zapravo, kolektivna kazna je način da se veliki teret skine s leđa učitelja i prebaci se na one koji mogu da izvrše uticaj kao vršnjačka grupa. .
Drugi razlog koji navode oni koji su pristalice kolektivne kazne jeste taj što veruju da će na taj način podstaći snažniji timski duh. Ideja je da se stvori atmosfera u kojoj cela grupa preuzima odgovornost za postupke svakog pojedinca, što bi ih, u teoriji, zbližilo. Kao u vojsci.
Zašto je kolektivna kazna, ipak, loša ideja?
Dva su osnovna razloga. Prvi je moralni, a drugi taj što je malo verovatno da na duži rok kolektivna kazna donosi bilo kakav benefit.
Ideja da bi grupa trebalo da bude odgovorna za postupke pojedinaca zapravo je u suprotnosti sa teorijom individualne odgovornosti koja treba da postoji u savremenom društvu. Zakonski i moralno – svaki pojedinac odgovoran je za svoje postupke i mora snositi posledice za njih.
A, pored toga, jednostavno rečeno, niti je razumno niti je fer kazniti jedno dete zbog postupaka drugog. Zašto je onda to prihvaćeno u školskom okruženju?
I konačno, sada postoje jasni empirijski dokazi da kazna nije efikasna i ne popravlja problematično ponašanje.
Istraživanja pokazuju da čak kazne pojačavaju buduće problematično ponašanje. Razlog je taj što se đaci često loše ponašaju upravo kad su isključeni i ignorisani od strane učitelja i drugih đaka. A isključeni i ignorisani budu onda kad čitav razred zbog njih trpi kaznu. I tako se ulazi u začarani krug…
Koje su alternative kolektivnoj kazni?
Kolektivne kazne nastavnici obično koriste kad učenici ne poštuju pravila ponašanja pa je u razredu buka ili pričaju umesto da rade, pokušavaju da izađu iz reda i slično.
S obzirom na to da su ovakva ponašanja rezultat onih situacija u kojima đaci nisu na pravi način angažovani, prvo što škole mogu da urade je da pokušaju da to promene.
Ovo se, ukratko, postiže kreiranjem zanimljivih interaktivnih časova, koji bi podrazumevali igre, kvizove, zanimljive projekte, ali i stvaranjem bezbednog i prijatnog okruženja za učenje. Učenik koji je na času angažovan i kome je predstavljena interesantna tema, ređe će se ponašati loše.
Tehnike podučavanja koje podrazumevaju da je učenje zasnovano na tome da se đacima pre svega pomogne da shvate smisao toga što uče i razumeju zašto je to važno, pa tek onda da im se predstavi gradivo mogu pomoći da se ređe dešavaju incidenti i loše ponašanje.
Kad se loše ponašanje ipak desi, umesto kolektivne kazne i drugih metoda koje učenike zapravo dodatno isključuju, nastavnici mogu implementirati strategije poput grupnog, zajedničkog podsećanja na pravila.
Izvor: theconversation.com
Priredila: A. Cvjetić