Ne postoji idealno vreme koje dete treba da posveti sportu na nedeljnom ili mesečnom nivou. To vreme zavisi od uzrasta, od samog sporta, od sna deteta, njegove ishrane, njegovog interesovanja i drugih životnih aktivnosti. Međutim, prihvaćena norma glasi da su 3 treninga sedmično sasvim dovoljna za svaki uzrast. Ali, evo malo detaljnije…
Kada pričamo o najmlađima (deca od 3 do 4 godine), za njih je najbolje da provode oko sat vremena aktivnog trošenja dnevno: skakutanje, šetanje, plesanje, žmurke, jurke… Rastući, mogu da pokušaju preskakanje vijače ili lastiša, na primer. Najvažnije za ovu grupu jesu zabava, kretanje i početno upoznavanje sopstvenih sposobnosti.
Deci između 5 i 9 godina se preporučuje sat vremena aktivnosti dnevno, i blago intenzivniji treninzi 3 puta sedmično. Uzrast oko sedme godine je uobičajeno vreme kada se bira sport kojim će se dete baviti (ili koji će samo probati ukoliko mu se ne dopadne). Svaki sport koji detetu padne na um je dobar za ovaj period, jednostavno jer treneri znaju kako da adaptiraju treninge na njihov uzrast. Očigledno je da dete od 6, 7 godina koje tek počinje atletiku, neće odmah trčati 500 metara…
Dakle, što se samog treninga tiče, ne brinite se, treneri to adaptiraju.
Za ove prve dve grupe, od 3 do 9 godina, jako je važno razvijanje zdravih navika. Pored sporta, tu ulazi i šetanje, provođenje vremena u prirodi, obično igranje koje razvija društvenu inteligenciju deteta itd… Igra i osećaj zadovoljstva treba da budu važniji od sporta kojim se dete bavi, jer mu je u ovom periodu potrebno društveno razvijanje i siguran prostor. Takođe, deci u ovom periodu bitan je okvir koji će ih polako učiti disciplini.
Od desete godine, intenzitet treninga se povećava (ako se bave nekim sportom, prešli su u starije grupe, pa samim tim treninzi postaju malo zahtevniji). Sada je, dakle, manji akcenat na zabavi, a veći na konstruktivnom učenju i razumevanju kako sporta kojim se bave, tako i njihovog tela. Ovaj period postaje zahtevniji i za roditelje, jer dete postepeno ulazi u pubertet. Zato je slika koju dete stvara o svom telu u ovom periodu od ključne važnosti za dalji razvoj.
Od 13 do 17 godina počinju ozbiljni treninzi, orijentisani ka razvijanju kondicije, mišića, tetiva… Već bi trebalo da je i svest deteta razvijenija po pitanju sporta i njegove odgovornosti. Međutim, ukoliko se dete još nije odlučilo za sport, ne brinite! Sve što je ovde rečeno je generalizacija, ali svako dete je biće za sebe i treba im dati vremena da odluče i sazre. Ovde je imperativ i aktivno kretanje van treninga (bicikla i šetanje umesto auta, igranje umesto telefona, priroda umesto četiri zida).
Još jedna važna stvar: pustite decu da se dosađuju. Dosada pospešuje njihov kognitivni razvoj jer se u tim trenucima pitaju „Šta ću sada da radim?“ i sami traže odgovor, nalaze zanimaciju i time razvijaju mozak i kreativnost. Naravno, ovo važi samo u slučajevima kada im se ne servira telefon kao jedini odgovor na dosadu..
Koji su pozitivni aspekti sporta?
Nevezano za uzrast, sport može da poboljša koncentraciju, imunitet, uliva osećaj sigurnosti, pomaže stvaranje radnih navika i gradi disicplinu. Sport omogućava harmoničan razvoj vašeg deteta u njegovom anatomskom razvoju (podržavajući razvoj muskulature, kostiju i sl.), posebno kada ono ulazi u pubertetsku fazu.
Takođe, sport detetu pruža priliku da istražuje svoje mogućnosti. Sve ovo promoviše njegovu adaptaciju na različite sredine i fiziološke promene koje je njegovo telo u stanju da sprovede.
Autor: Nataša Sredojević, komunikolog i karate trener