Не постоји идеално време које дете треба да посвети спорту на недељном или месечном нивоу. То време зависи од узраста, од самог спорта, од сна детета, његове исхране, његовог интересовања и других животних активности. Међутим, прихваћена норма гласи да су 3 тренинга седмично сасвим довољна за сваки узраст. Али, ево мало детаљније…
Када причамо о најмлађима (деца од 3 до 4 године), за њих је најбоље да проводе око сат времена активног трошења дневно: скакутање, шетање, плесање, жмурке, јурке… Растући, могу да покушају прескакање вијаче или ластиша, на пример. Најважније за ову групу јесу забава, кретање и почетно упознавање сопствених способности.
Деци између 5 и 9 година се препоручује сат времена активности дневно, и благо интензивнији тренинзи 3 пута седмично. Узраст око седме године је уобичајено време када се бира спорт којим ће се дете бавити (или који ће само пробати уколико му се не допадне). Сваки спорт који детету падне на ум је добар за овај период, једноставно јер тренери знају како да адаптирају тренинге на њихов узраст. Очигледно је да дете од 6, 7 година које тек почиње атлетику, неће одмах трчати 500 метара…
Дакле, што се самог тренинга тиче, не брините се, тренери то адаптирају.
За ове прве две групе, од 3 до 9 година, јако je важно развијање здравих навика. Поред спорта, ту улази и шетање, провођење времена у природи, обично играње које развија друштвену интелигенцију детета итд… Игра и осећај задовољства треба да буду важнији од спорта којим се дете бави, јер му је у овом периоду потребно друштвено развијање и сигуран простор. Такође, деци у овом периоду битан je оквир који ће их полако учити дисциплини.
Од десете године, интензитет тренинга се повећава (ако се баве неким спортом, прешли су у старије групе, па самим тим тренинзи постају мало захтевнији). Сада је, дакле, мањи акценат на забави, а већи на конструктивном учењу и разумевању како спорта којим се баве, тако и њиховог тела. Овај период постаје захтевнији и за родитеље, јер дете постепено улази у пубертет. Зато је слика коју дете ствара о свом телу у овом периоду од кључне важности за даљи развој.
Од 13 до 17 година почињу озбиљни тренинзи, оријентисани ка развијању кондиције, мишића, тетива… Већ би требало да је и свест детета развијенија по питању спорта и његове одговорности. Међутим, уколико се дете још није одлучило за спорт, не брините! Све што је овде речено је генерализација, али свако дете је биће за себе и треба им дати времена да одлуче и сазре. Овде је императив и активно кретање ван тренинга (бицикла и шетање уместо аута, играње уместо телефона, природа уместо четири зида).
Још једна важна ствар: пустите децу да се досађују. Досада поспешује њихов когнитивни развој јер се у тим тренуцима питају „Шта ћу сада да радим?“ и сами траже одговор, налазе занимацију и тиме развијају мозак и креативност. Наравно, ово важи само у случајевима када им се не сервира телефон као једини одговор на досаду..
Који су позитивни аспекти спорта?
Невезано за узраст, спорт може да побољша концентрацију, имунитет, улива осећај сигурности, помаже стварање радних навика и гради дисицплину. Спорт омогућава хармоничан развој вашег детета у његовом анатомском развоју (подржавајући развој мускулатуре, костију и сл.), посебно када оно улази у пубертетску фазу.
Такође, спорт детету пружа прилику да истражује своје могућности. Све ово промовише његову адаптацију на различите средине и физиолошке промене које је његово тело у стању да спроведе.
Аутор: Наташа Средојевић, комуниколог и карате тренер