Ако ствари сведемо на једноставност, логику и сретне околности, онда је рачуница у просеку оваква:
Мама ради 8 сати ако је баш срећница. Од 7-8 до 15-16 часова. Ако је баш срећница, не потроши више од пола сата на пут од посла до куће.
Ако је дете у вртићу, купи дете из вртића, она или тата и онда тек иду кући.
Врло вероватно ће правити ручак ако вече пре то није урадила за следећи дан. Могуће да је то урадио и тата, мамина мама, неко у неком ресторану понекад. Ако не, дете се у току кувања качи на мамину ногу. Тражи пажњу.
Мама прави ручак или га подгрева. Већ је прошло око 1-1,5h од завршетка радног времена а мама се тек укључује у погон. Из купатила/спаваће собе/просторије коју спрема док се ручак кува виче на дете да не дира нешто или да престане са нечим.
Сви једу. Треба још склонити суђе, средити веш… још нешто у граду обавити.
Тата несебично преузима свој дeо посла овој срећној мами.
Већ је вече. Дете се спрема на спавање. Купа, мало мази и идемо поново исти програм следећи дан.
Сатница је у просеку таква са евентуалним варијацијама на тему.
Мама на располагању има отприлике 8 будних сати да буде са својим дететом, да се бави обавезама (у које спадају и посете пријатељима са децом јер су и оне темпиране, угуране и испланиране да најмање шкоде извршавању неких неодложних послова), да проведе време са татом, својим некадашњим партнером, да се можда посвети себи и ако баш, баш има среће да се одмори.
Време проведено само са дететом је јако кратко. Чисто ради експеримента пробајте саме видети који је ваш просек у току радне недеље. Не рачунајте време храњења и купање.
Шта деца кажу?
Истраживања кажу да у целини одсуство мајке, односно оба родитеља, због посла не шкоди развоју детета. Ово не важи ако мајке оду на посао пре него беба наврши годину дана и потребно је да дете живи са оба родитеља чија радна недеља не прелази или се креће око 40 сати.
Шта маме кажу?
Маме су нервозне, уморне, фрустриране. Често се њихове улоге налазе у рекламама за таблете за опуштање или препаратима који дају енергију. (Хе, зна Биг Фарма где ће да се усмери.) Углавном осећају кривицу и немоћ. По опет тамо неким истраживањима, потврђено је да маме жртвују време за себе и време за спавање како би успеле избалансирати обавезе и породицу. Потврдиле маме. Где је мама? Нема маме.
Како ствари стоје у другим земљама?
Подаци из развијених земаља кажу овако:
Интересантно је да чак и Шведска и Норвешка не одступају од, за Европу, просечних сат и по. Не знам како ви али мени се чини да је ово мало јер се ради о просеку. Замислите било какву ванредну ситуацију, као што је нпр. сад спремање зимнице а поуздано знам да још постоје маме које то раде, ово време драстично опада. Да бисмо потврдиле сопствену лудост, просек проведеног времена са децом није пуно бољи код незапослених мајки. Оне већину свог времена проведу посвећујући се бризи о домаћинству тако да је њихово пролазно време само за нијансу боље него код запослених мама.
Психолози кажу да родитељи треба више да се фокусирају на квалитет а не квантитет проведеног временa. Питам ја њих шта постићи за пола сата дневно?
Како је код вас? Да ли осећате да проводите довољно времена са вашим дететом?
Чињеница је да се дан неће продужити већ ће нам само деца одрасти, а ми поблентавити још више…осим, осим ако не реорганизујемо приоритете.
Урадимо то паметно и на време.
Извор: Caradara.net