Milorad Antić, čelnik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za „Vesti“ da su nastavnici reformama školstva, koje traju od 2002. godine, toliko poniženi raznoraznim eksperimentima i ogledima da je profesija dovedena do ivice propasti.
Milorad Antić, čelnik foruma srednjih stručnih škola
– Reforme traju već 13 godina i nikad da izađemo iz njih, da sumiramo rezultate, izbacimo ono što je loše, uvedemo ono što je dobro. Dosad smo napisali Ministarstvu prosvete bezbroj dopisa o svojim iskustvima, ali niko nikad nije na njih odgovorio. Izgleda da imaju previše zaposlenih, pa su ih uposlili da budu kreativni preko svake mere. Uveli su nam inkluziju 2008. godine na Soroševu ideju i inicijativu Tinde Kovač, pa smo poslednjih godina u velikom problemu. Evropa je svojevremeno ukinula specijalne škole i blago retardiranu decu uputila u obične razrede i kad su shvatili šta su uradili, ukinuli su je, a mi eksperimentišemo već 13 godina. Vi tako uništavate sposobnu decu, uskraćujete im svoje vreme jer se bavite decom koja ne znaju da pišu, koja ustaju na deset minuta i šetaju, viču, svaki čas pitaju nastavnika kako je i šta radi. O kakvoj socijalizaciji takve dece mi pričamo, kao prihvatiće ih društvu? I kako nastavnik da radi u tom odeljenju dok im se ostala deca podsmevaju? Treba da napišemo specijalni program rada za njega, a mi nismo defektolozi. Oni su stručnjaci koji se školuju na fakultetu za rad sa takvom decom, a nas pošalju na jednodnevni seminar. U našoj srednjoj školi imamo dve učenice koje samo ćute i ne znaju da pišu. I o kakvom znanju mi govorimo? Možete da pišete specijalni program kakav hoćete za 14 predmeta kad oni ne znaju da čitaju, a roditelji ih upišu u gimnaziju?! I dobiće diplomu sa zvezdicom! Njih je sve više poslednjih godina i sad već ne znamo šta da radimo sa takvom decom. To je potpuno ponižavanje prosvetnih radnika i tome se ne vidi kraj.
Svako poštovanje nastavnika u društvu je nestalo.
– Deci je dopušteno da nose mobilne telefone u školu pa učenik izađe usred časa da telefonira. U hodniku mi prilazi roditelj i viče mi: „A u p….u mat….nu, dali ste mom detetu dvojku, a moja komšinica kaže da zna za četvorku“. Ne znam što Ministarstvo ne zaposli roditelje da drže časove fizike, hemije, maternjeg jezika i onda ocenjuju svoju decu?! Pritiskaju nas i direktori: „Što si dao tolike jedinice, moraš da imaš pozitivne ocene“.
Pa đak ako uvek dobije pozitivnu ocenu, neće ni učiti, što da uči, kad je neznanje pozitivno? Na kraju đak gurne klupu na nastavnika s „pravedničkim“ besom jer mu je dao keca! Nastavnici su svake godine sve više i više zatrpani administracijom. Te treba da pišu portfolio za svakog učenika – kako se ponašao, šta je odgovarao, šta je savladao, šta nije, i to za 200 đaka u proseku, a odskora treba da pišemo i svoj portfolio – kako mi vidimo svoju profesiju…
Više nastavnik provede vremena u pisanju utisaka nego na času. Nikad nije bilo toliko seminara. Dogovore se dva direktora da uzmu kintu i naprave seminar i to naplate nastavniku. Kod mene u školi nijedan predavač na seminaru nije imao iskustvo rada u školi. Mi smo jedno ogromno preduzeće, ako smo pred stečajem neka to neko reši. Neka napišu protokole za sve: o ponašanju u školi (kako treba da bude obučen učenik, a ne da dolaze polugoli u papučama), kako se ophodi prema nastavniku, i koje su posledice nepridržavanja. Poljaci koriste ugovor između nastavnika i učenika – kad će odgovarati, šta će odgovarati, da li slaže sa ocenom i to lepo svi potpišu i svako snosi svoje posledice – objašnjava Antić.
Tako je ova dugotrajna reforma školstva u Srbiji ponizila samo školstvo i svoju intelektualnu elitu, jer u odnosu nastavnik-učenik učenik je uvek u pravu.
Ko je ponizio školstvo u Srbiji
– Naravno da deca imaju prava, ali imaju i odgovornosti. Ne bi bilo loše da otvorimo škole za roditelje pa da sede dva dana po četiri sata i dobiju uputstva kako škole rade i kako se treba ponašati u školi. Ja kad uđem u gradski autobus vidim da svi stariji stoje, a đaci sede. Eto to je slika Ministarstva prosvete.
Nepismeni bolničari
– Nemci su uložili novac u projekat praktičnog obrazovanja u srednjim stručnim školama i uveli smo ogledna odeljenja. Ogled u Evropi obično traje od 3 do 4 godine i onda se donese zaključak. Kod nas traje 12 godina i još se ne zna kad će se završiti. Smanjen je fond časova srpskog jezika, istorija i geografija su izborni predmeti, ukinuto likovno, a rezultata nema. Praksa jeste dobra, ali mi nemamo gde da je držimo. Radionice i laboratorije nisu kvalitetne, pa ni đaci nisu dobili bolju obuku. Ja sam im rekao: „Neprimereno je da ukinete srpski jezik medicinskoj sestri ili laborantu, pa oni moraju da budu pismeni“. I trebalo je da taj ogled da ukinu, ali zasad ništa ne znamo. Tih ogleda ima koliko hoćete, posebno po medicinskim školama.
Izvor: http://vesti-online.com/