Komšinica ekspert za prosvetu

mart 2, 2015

 
Milorad Antić, čelnik Foruma srednjih stručnih škola, kaže za “Vesti” da su nastavnici reformama školstva, koje traju od 2002. godine, toliko poniženi raznoraznim eksperimentima i ogledima da je profesija dovedena do ivice propasti.
rp_Zbornica.jpg
Milorad Antić, čelnik foruma srednjih stručnih škola
– Reforme traju već 13 godina i nikad da izađemo iz njih, da sumiramo rezultate, izbacimo ono što je loše, uvedemo ono što je dobro. Dosad smo napisali Ministarstvu prosvete bezbroj dopisa o svojim iskustvima, ali niko nikad nije na njih odgovorio. Izgleda da imaju previše zaposlenih, pa su ih uposlili da budu kreativni preko svake mere. Uveli su nam inkluziju 2008. godine na Soroševu ideju i inicijativu Tinde Kovač, pa smo poslednjih godina u velikom problemu. Evropa je svojevremeno ukinula specijalne škole i blago retardiranu decu uputila u obične razrede i kad su shvatili šta su uradili, ukinuli su je, a mi eksperimentišemo već 13 godina. Vi tako uništavate sposobnu decu, uskraćujete im svoje vreme jer se bavite decom koja ne znaju da pišu, koja ustaju na deset minuta i šetaju, viču, svaki čas pitaju nastavnika kako je i šta radi. O kakvoj socijalizaciji takve dece mi pričamo, kao prihvatiće ih društvu? I kako nastavnik da radi u tom odeljenju dok im se ostala deca podsmevaju? Treba da napišemo specijalni program rada za njega, a mi nismo defektolozi. Oni su stručnjaci koji se školuju na fakultetu za rad sa takvom decom, a nas pošalju na jednodnevni seminar. U našoj srednjoj školi imamo dve učenice koje samo ćute i ne znaju da pišu. I o kakvom znanju mi govorimo? Možete da pišete specijalni program kakav hoćete za 14 predmeta kad oni ne znaju da čitaju, a roditelji ih upišu u gimnaziju?! I dobiće diplomu sa zvezdicom! Njih je sve više poslednjih godina i sad već ne znamo šta da radimo sa takvom decom. To je potpuno ponižavanje prosvetnih radnika i tome se ne vidi kraj.
Svako poštovanje nastavnika u društvu je nestalo.
– Deci je dopušteno da nose mobilne telefone u školu pa učenik izađe usred časa da telefonira. U hodniku mi prilazi roditelj i viče mi: “A u p….u mat….nu, dali ste mom detetu dvojku, a moja komšinica kaže da zna za četvorku”. Ne znam što Ministarstvo ne zaposli roditelje da drže časove fizike, hemije, maternjeg jezika i onda ocenjuju svoju decu?! Pritiskaju nas i direktori: “Što si dao tolike jedinice, moraš da imaš pozitivne ocene”.
Pa đak ako uvek dobije pozitivnu ocenu, neće ni učiti, što da uči, kad je neznanje pozitivno? Na kraju đak gurne klupu na nastavnika s “pravedničkim” besom jer mu je dao keca! Nastavnici su svake godine sve više i više zatrpani administracijom. Te treba da pišu portfolio za svakog učenika – kako se ponašao, šta je odgovarao, šta je savladao, šta nije, i to za 200 đaka u proseku, a odskora treba da pišemo i svoj portfolio – kako mi vidimo svoju profesiju…
Više nastavnik provede vremena u pisanju utisaka nego na času. Nikad nije bilo toliko seminara. Dogovore se dva direktora da uzmu kintu i naprave seminar i to naplate nastavniku. Kod mene u školi nijedan predavač na seminaru nije imao iskustvo rada u školi. Mi smo jedno ogromno preduzeće, ako smo pred stečajem neka to neko reši. Neka napišu protokole za sve: o ponašanju u školi (kako treba da bude obučen učenik, a ne da dolaze polugoli u papučama), kako se ophodi prema nastavniku, i koje su posledice nepridržavanja. Poljaci koriste ugovor između nastavnika i učenika – kad će odgovarati, šta će odgovarati, da li slaže sa ocenom i to lepo svi potpišu i svako snosi svoje posledice – objašnjava Antić.
Tako je ova dugotrajna reforma školstva u Srbiji ponizila samo školstvo i svoju intelektualnu elitu, jer u odnosu nastavnik-učenik učenik je uvek u pravu.
Ko je ponizio školstvo u Srbiji
– Naravno da deca imaju prava, ali imaju i odgovornosti. Ne bi bilo loše da otvorimo škole za roditelje pa da sede dva dana po četiri sata i dobiju uputstva kako škole rade i kako se treba ponašati u školi. Ja kad uđem u gradski autobus vidim da svi stariji stoje, a đaci sede. Eto to je slika Ministarstva prosvete.
Nepismeni bolničari
– Nemci su uložili novac u projekat praktičnog obrazovanja u srednjim stručnim školama i uveli smo ogledna odeljenja. Ogled u Evropi obično traje od 3 do 4 godine i onda se donese zaključak. Kod nas traje 12 godina i još se ne zna kad će se završiti. Smanjen je fond časova srpskog jezika, istorija i geografija su izborni predmeti, ukinuto likovno, a rezultata nema. Praksa jeste dobra, ali mi nemamo gde da je držimo. Radionice i laboratorije nisu kvalitetne, pa ni đaci nisu dobili bolju obuku. Ja sam im rekao: “Neprimereno je da ukinete srpski jezik medicinskoj sestri ili laborantu, pa oni moraju da budu pismeni”. I trebalo je da taj ogled da ukinu, ali zasad ništa ne znamo. Tih ogleda ima koliko hoćete, posebno po medicinskim školama.
Izvor: http://vesti-online.com/
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


10 komentara na "Komšinica ekspert za prosvetu

  1. Jasmina kaže:

    Dobar clanak,Cini mi se da bih ga mogla tumaciti sa vise strana,ali necu.Ono sto sam ja iz njega izvukla kao pouku,a poznata mi je u zadnjih xxxxxxxx godina je:SVAKI PROBLEM IMA RESENJE,ALI KADA SE PRIZNA DA POSTOJI.Ocigledno je da nema volje za tim ,onda nema ni nacina .Zato se problemi uvecavaju i zavrsice se kako se zavrse.

  2. Milena kaže:

    U potpunosti se slažem, uz jednu malu primedbu. Istina je da inkluzijom, kako autor članka kaže: “…tako uništavate sposobnu decu…”, ali bih dodala da tu ustvari stradaju sva deca – i ona veoma sposobna, i prosečna, kao i ona sa potpuno smanjenim sposobnostima. Jer čim se bavimo samo jednima, nemoguće je da se u potpunosti posvetimo i onim drugima. Deca koja su do pre neku godinu pohađala specijalne škole, tamo su obučavana raznim jednostavnim zanatima i veštinama, ukratko, osposobljavana za neku vrstu posla zahvaljujući kome kad odrastu imaju rešena osnovna egzistencijalna pitanja tj. mogu da se zaposle i rade. Poslednjih godina, deca koja su u specijalnim školama mogla koliko toliko da napreduju u skladu sa svojim individualnim sposobnostima, sada su prepuštena slučaju i zavise od sporadičnih okolnosti u svakoj učionici. Oni su nekada pohađali individualnu i individualizovanu nastavu po programu skoro stoprocentno prilagođenom svakom pojedincu. Sada su postali “neko u masi”, i više ni oni sami ne mogu da napreduju, niti, kako je to autor dobro primetio, ostali učenici mogu da rade u miru i adekvatnim tempom. Svi su na gubitku – svi učenici i nastavnik.

  3. nena kaže:

    Izuzetan komentar.
    Radio sam u vreme dok je dotična Tuende radila u Ministarstviu koje je menjalo ime od MP, MPS i sada MPNTR.
    Njeni koordinatori na projektima su zarađivali po 1300€, samo su se sastajali kojekuda po Srbiji, držali seminare, pisali mailove i to u stilu : “Dragi svi,….”, ne biste vreovali na šta su potrošena sredstva iz projekata koje je Tuende kao vodila. Plač Majke Božije.

  4. Uciteljica kaže:

    Prestanite da kukate! DELAJTE!!!

  5. loonney school kaže:

    D E L A J M O ! ! ! ALI KAO GRCI, SVI ZAJEDNO,PA SVE STANE…NEMAMO MI SRCE KAO GRCI!?

  6. buba kaže:

    Niko nas ne čuje, nikoga ne zanimamo, opšte rasulo. Podilazi se najgorima, tek ćete gledati i živeti bedu. Ja ulažem nadljudske napore da ih humanizujem, čini se da dosta i uspevam, ali kako se čovek troši kroz to, uz sijaset lažnih na sva usta pohvala kako inoviramo, to samo naši najbliži znaju…Iz godine u godinu sve nas više kinje, sa svih strana. Mene, doduše, đaci i poštuju (mahom) ali koliko truda i merenja svake reči, dok se njima može da se treskaju, da nas ismevaju…Da je nečija majka ismejana kao direktorka Karlovačke gimnazije, digla bi se buna, povedila presveta osećanja , dostojanstvo ličnosti, a ovako : duhovito dete…
    I što ne ocenjuju malo policiju, sudije, lekare, nego nam prete i zastrašuju nas kao da smo najgori neradnici. Ne bežim od odgovornosti, ali se procene uspešnosti rade naopako, kao i skoro sve u ovoj besperspektivnoj zemlji. Dositej se u grobu prevrće!

    1. Silvija kaže:

      bubo,
      u svemu se slazem sa vama. Procene uspesnosti su vise nego nakaradne i uglavnom se svode na papirnu dokumentaciju, bez obzira da li praksa moze da se evidentira na nacin na koji je evaluatorima najlakse da “procene uspesnost”.
      U stvari, najvise se cudim roditeljima. Zar su im njihova sopstvena deca (i buducnost te dece) toliko nevazna?

  7. Jasmina kaže:

    Nakon rečenice sa etiketom “blago retardirana deca” , ne mogu dalje da čitam tekst!!! Ako neko ko se bavi prosvetom tako naziva decu koja su drugačija ne treba da se čudi što druga deca zezaju to isto dete. Mi smo valjda tu da naučimo decu kako da poštuju različitosti i da rušimo predrasude. Da vas podsetim da je škola i vaspitna, a ne samo obrazovna ustanova. Da, loš je sistem. Da, ne sprovode se reforme kako bi trebalo. Da, nastavnici su poniženi. Ali postoji i druga strana medalje, što ovako napisan tekst i dokazuje. Ima divnih kolega koji su ubijeni u pojam ali i onih za koje me bude sramota da kažem da su mi kolege. Mnogi su se preko politike predhodnih godina zaposlili u prosveti, a trebalo bi u širokom luku da je zaobiću!

  8. Kao da je bitno kaže:

    Toliko povrsnosti, banalnosti, porazavajucih stavova, pomesanih tema, i tu i tamo poneka istina, da me mrzi da analiziram detaljno.

  9. Nastavnica kaže:

    ogledima kojima su ukinuti opsti predmeti u skolama kao na primer ukinuta je hemija u Poljoprivrednoj i veterinrskoj skoli u trecoj i cetvrtoj godini je samo postignuta vece nepismenost i nespremnost ucenika da upisu zeljeni fakultet. Ceo tekst gore napisan je, na zalost, tacan!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama