Negoduje jedna koleginica, pedagog (da ne kažem „pedagogica“, da mi se neko ne bi smejao, jer ako postoji „pedagogica“, mora postojati i „mašinovođica“), stručna saradnica u jednoj osnovnoj školi: smeta joj što ponekad za (tzv.) stručne saradnike i (tzv.) prosvetne savetnike kažem – KONTROLORI, kao – oni nisu kontrolori, njihova funkcija je savetodavna, i sami nazivi na to upućuju. Tja, što bi rekli u Šaka Zulu plemenu: i na autobusu piše „lasta“, pa ipak znamo da on ne leti.
Ne tvrdim ja da su sami kontrolori krivi što im u opisu posla i u nazivu stoji jedno, a oni rade nešto drugo, loš Sistem im je, kao i svima nama u obrazovanju, nametnuo poziciju vuka u jagnjećoj koži, ali, brate-sestro, treba biti iskren pa priznati realno stanje stvari i stvari nazvati njihovim pravim imenom.
U nekom komentaru jedan moj bivši učenik je odlično opisao – kako uznemirenost i strah kod nastavnika, pri dolasku kontrolora, primećuju, i to više nego jasno, i sami učenici. Da li sami nastavnici svoju uspaničenost priznaju jedni drugima ili ne – drugo je pitanje. Da li je baš panika ili tek jedna doza uznemirenosti – pitanje je nijansiranja.
Izvinite, ako vam neko dolazi da vas savetuje – vi ga oberučke prihvatate! Ako dođe da vas kontroliše, I TO U SFERI SUBJEKTIVNIH SAGLEDAVANJA I DAVANJA NADOBUDNIH PREPORUKA KOJE ZAVISE OD LIČNIH PEDAGOŠKIH AFINITETA, pri čemu ne znate da li ćete, kako i koliko ugoditi posmatraču – onda je ljudski razumljivo da se mora javiti makar uznemirenost. Jer ste izloženi KONTROLI!
Pravi savetnik bi došao da namerom da dopre do realnog stanja stvari, i preko razgovora sa nastavnikom, i kroz razgovore sa učenicima, i da nastavnika svojim SAVETIMA korak po korak vodi, prati i vodi, ka ispravljanju onoga što je loše, te ka boljem radu. Cela ta, takva procedura bi sama po sebi PRIDOBIJALA nastavnike, i dolazak takvih PRAVIH savetnika ne da ih ne bi uznemiravao, već bi im rado otvarali dušu u vezi sa svojim radom, UISTINU I OČEKUJUĆI POMOĆ U ONOME U ČEMU SE NI SAMI NE SNALAZE.
Ovo što se i kako se sada radi, što kaže narod – savetnika nije ni videlo!
Da se u kontroli nastavnog rada ne radi o stotinama varijabli koje se u nepredvidljivim kombinacijama ukrštaju, a za koje je najgora moguća varijanta da ih MEHANICISTIČKI MERITE I KONTROLIŠETE KROZ NEKE POMPEZNE EVALUATIVNE ŠEME – ni nastavnici se ne bi toliko uznemiravali zbog dolaska kontrolora. Ovako: nikada ne mogu znati šta će i kako od posmatranog kontrolor da shvata i vrednuje, te nikada ne može biti siguran šta će u njihovom viđenju da ispadne kao dobro, a šta kao loše; dodatno, u samoj realizaciji nastavnik nikada ne može da bude siguran, jer radi sa živim bićima, šta će od planiranog, zamišljenog, ispasti kao dobro, a šta kao loše. Otuda i trema, uznemirenost, čak – stresovi. Jer se radi i o kontroli, i o dešavanjima sa mnoštvom varijabli koje se nepredvidljivo ukrštaju, a znaš da ih neko uskogrudo sagledava kroz neke uprošćene šeme!
A to, da je ČISTA BESMISLICA na osnovu jednog, neka ih bude i dva-tri, na ovaj način posmatranog časa donositi takoreći presudne zaključke o radu svakoga od nas – da zaobiđemo kao temu, mnogima će i ova doza nabacanih teza biti dovoljna za ovopopodnevno nerviranje.
Izvor: nekinovinastavnici.wordpress.com
Prenosim lično iskustvo. Imala sam posetu prosvetnog savetnika . Nastavna jedinica “uglovi sa paralelnim kracima” obrada za vreme štrajka.Čas je trajao 30 minuta.Sama priroda nastavne jedinice je da je ovaj pojam velika novina za učenike i da se teško shvata , da ima više slučajeva koje treba pojasniti i shvatiti sve nove termine. U pripremi sam navela da je osnovni cilj časa da učenici shvate nove pojmove, ne izrada većeg broja zadataka ,provera usvojenih znanja i sl.
Pritom, prosvetni savetnik je zamerio upravo to što mi nije ni bilo planirano za realizaciju. Moram napomenuti da sumnjam u nivo znanja savetnika potrebnog za realizaciju ove nastavne jedinice jer je iz potpuno druge nastavne oblasti, tako da ono što sam objašnjavala učenicima savetnik nije razumeo(la),a nije ni znao koja nastavna jedinica je planirana za taj čas, NEPRIPREMLJEN.
Dalji tok događaja možete zamisliti. Izveštaj je bio prepun neodređenih pojmova: neki, ponekad,povremeno, uglavnom ,možda, trebalo bi,…., tako da nisam uspela ništa da izdvojim što bi mi koristilo kao savet,predlog za kvalitetniji rad.
Savetnici pri posetama, uopšte, ne pitaju po kojim didaktikama, metodikama,priručnicima radimo, to ne poštuju, već imaju tu ČEK LISTU sa ponuđenim opcijama i gotovo, bez dublje analize i “mozganja”.
https://nekinovinastavnici.wordpress.com/2015/03/11/kad-kontrolor-preuzme-inicijativu-pa-se-ugruva/
Ne mogu ,a da se ne ukljucim.Moja iskustva su negde slicna razmisljanju u ovom clanku.Govori se o zdravlju ,kao prioritetu ,o izbegavanju stresnih situacija,o mobingu ,koji treba prijaviti, a stvarnost sasvim drugacija.Nastavnici su odgovorni ako ucenik ne zna ,ne uci i dozivi stres.Nastavnik treba da ga cuva od stresa ,ali ako neko sebi da za pravo da udje u ucionicu ,a u nu nije ulazio 20 godina ,sta ce se desiti?Ko od koga ce doziveti stres?Ko je uzrok stresa?Pa valjda je vaspitanje i obrazovanje PROCES koji traje.Taj proces se redovno prati i u hodu otklanjaju nedostaci,a ne u 20 godina.Jedino sam ja mozda u zabludi.I ja nekoga ocenjujem i znam koliko je to tesko,jer ne zelim da “se ogresim”.Donositi ocenu o necijem radu na osnovu ovih navedenih pokazatelja je bas”realno i naucno”.Svet se menja,stanje se menja.sve se menja.Ako je cilj “kontrolora” da unesu stres,taj cilj ce sigurno postici.A pod STRESOM ,kakav moze biti bilo koji posao?Ko ce da nas sacuva od stresa?Oni sto nam ga izazzivaju.Pa valjda i oni znaju sta je stres .Savetodavno bi bilo da se redovno prati nastava i da se u ucionicu udje dobronamerno ,a ne drugacije.A to ce tesko biti.