Kolumna: Sunđeri i krede
Autor: Boris Jašović
Tog oktobarskog dana, Ministar je delovao neuobičajeno vedro. Ušetao je u kancelariju već nakon trećih petlova i zadovoljno zazviždukao temu iz Kocka, kocka, kockice. Zatim je okrenuo sekretaricu i ljubazno joj naložio da mu hitno pozove nekoga iz pravne službe. Nekoliko trenutaka kasnije, Neko iz pravne službe zaista je sedeo na tapaciranoj stolici direktno naspram Ministra i ljubopitljivo ga posmatrao.
Ministar se nakašljao, koliko da pročisti grlo, a onda strogo ali pravično priupitao: “I dobro, šta ćemo na koncu preduzeti povodom sirotih malih filozofa čiji ćemo predmet uskoro izbaciti iz srednjih stručnih škola?”
Neko iz pravne službe razmisli trenutak-dva a zatim reče: “Pa mogu predavati građansko vaspitanje zajedno sa geografima, hemičarima, arheolozima, botaničarima, matematičarima, drvoprerađivačima, molekularnim biolozima, astrofizičarima, tiflolozima, somatopedima, andragozima, oligofrenopedagozima, tesarima, mesarima, informatičarima…”
“Da, da, tako je“, složio se Ministar. „Uzgred, ne čini li vam se da smo malko preterali sa brojčanim stanjem profila koji mogu predavati ovaj veoma bitan predmet?”
“Izuzmemo li činjenicu da građansko vaspitanje jedino ne mogu predavati slučajni prolaznici bez fakultetske diplome koji su se zatekli u blizini škole – onda svakako nismo preterali”, spremno je odgovorio Neko iz pravne službe.
Kratka stanka.
“Eh, ta divna racionalizacija”, zaneseno (više za sebe) izusti Ministar. “Koliko li ćemo samo divnih predmeta, poput filozofije, prognati iz srednjih stručnih škola? Koliko li ćemo marljivih nastavnika opšteobrazovnih predmeta izgurati iz sistema obrazovanja i vaspitanja – direktno na ulicu? Sve, dabogme, u skladu sa humanom strategijom MMF-a. Uostalom, premijer se baš zalepio za ideju uvođenja dualnog obrazovanja po švajcarskom modelu, pa ga je sada gotovo nemoguće odlepiti od nje”.
“Nisu samo siroti mali filozofi u pitanju, gospodine Ministre”, reče najzad Neko iz pravne službe. “Tu su takođe i siroti mali sociolozi”.
“Da, da – ali njih smo bar na vreme pošašoljili po tabanima”.
“?”
“U prenesenom zanačenju, ako me razumete. Hoću da kažem kako smo sociologe ipak nekako zadržali u sistemu pošto smo od ustava i prava građana i sociologije skarabudžili jedan predmet pod nazivom sociologija sa pravima građana. Na taj način smo eliminisali ustav i (sasvim izvesno) sociologiju, te uveli glanc novi predmet za koji, biću potpuno iskren, još uvek ne postoji udžbenik”.
“Zar je pitanje udžbenika najbitnije?”, iznenađeno će Neko iz pravne službe.
“Nije. Najbitnije je premijerovo dvostruko zadovoljstvo pomenutim rešenjima. S jedne strane, deo sirotih malih sociologa biće istisnut na biro rada, u skladu s politikom racionalizacije javnog sektora po recepturi MMF-a, dok će (s druge strane) dobar deo njih ipak ostati unutar sistema. Pretpostavljam da vam je poznato koliko premijer poštuje rad Maksa Vebera – utemeljivača sociologije kao moderne nauke o društvu?”
“Da, svakako. A sada hoćete da olakšate i sirotim malim filozofima?”
“Tako je!”, uskliknu s ljubavlju Ministar. “Posebno nakon saznanja da premijer izuzetno ceni i filozofa Talesa”.
“Jel’ to beše onaj što obožava vodu?”
“Baš taj”
Kratka stanka.
“Znači, Beograd na vodi” – pomisli u sebi Neko iz pravne službe.
“S tim u vezi”, nastavi Ministar, “pade mi na pamet genijalna zamisao. Zašto, primera radi, ne bismo omogućili i filozofima da predaju sociologiju sa pravima građana? Sociologija, filozofija, pejzažna arhitektura, menadžment – sve vam je to jedno te isto. Ako smo omogućili da građansko vaspitanje predaje ko hoće – zašto na isti način ne bismo unakazili i sociologiju sa pravima građana?”
“Divna ideja, gospodine Ministre – izuzmemo li realnu mogućnost pobune sociologa”, zabrinuto će Neko iz pravne službe. “Elem, sociolozi bi s punim pravom mogli tražiti da predaju filozofiju u gimnazijama – budući da poseduju diplomu s pečatom Filozofskog fakulteta?!”
“Ha, ha, ha, ma hajte molim vas!”, nasmeja se od srca Ministar. “Kad su se to sociolozi pa bunili? Ne računate valjda nekoliko usamljenih protesnih nota i otvorenih pisama upućenih mom prethodniku povodom predloga da se ukine građansko vaspitanje?”
“I to što kažete”, složi se naposletku Neko iz pravne službe. “Pa šta nam onda nalažete?”
“Da hitno donesete Pravilnik o dopuni prethodnog Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšteobrazovnih predmeta u stručnim školama!”
“Mislite da…”, zagrcnu se Neko iz pravne službe kao da je ugledao priviđenje Žarka Obradovića.
“Naravno da mislim”, reče Ministar. “Dopisaćete kao u pretprethodnom Pravilniku iz 2015. godine, da sociologiju sa pravima građana mogu predavati i filozofi i politikolozi (svi smerovi osim socijalnog rada, socijalne politike i novinarskog smera) – i mirna Bačka…”
“Ali, to je jedan smer!”, pobuni se Neko iz pravne služne. “Mislim na socijalnu politiku i socijalni rad”.
“Ne lupetajte!”, dreknu Ministar srdito. “Samo napišite kako sam vam naložio!”
“A Nacionalni prosvetni savet? Šta će oni reći na sve to? I sami znate da smo sa njima na hladnoratnoj nozi – naročito od kada je matematičar iz Dveri preuzeo mesto predsedavajućeg”.
Ministar nehajno odmahnu rukom: “Samo vi napišite da se u članu 2, tačka 7) posle tačke (2) dodaju podtačke (2a) i (2b) koje glase: (2a) diplomirani politikolog (svih smerova izuzimajući smer socijalni rad, socijalna plitika i novinarski smer) i (2b) diplomirani filozof”.
“To je sve?”
“I potrudite se da izmena bude objavljena u Prosvetnom glasniku najkasnije do 6. decembra 2016. godine”.
“U redu”, potišteno (na ivici suza), prošapta Neko iz pravne službe.
“Deder, deder, pa šta je sad to?”, brižno će Ministar. “Kakve su to suze? Niste valjda već zaboravili na bonus u vidu stimulacije koji će pripasti vrednim državnim službenicima? Na kraju krajeva, novogodišnji šopinzi još nisu završeni”.
“Ma, to je u redu, gospodine Ministre – ali je takođe u redu i ono što je stajalo u prethodnom Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšteobrazovnih predmeta u stručnim školama, koji smo doneli avgusta 2016. godine. Prema pomenutom Pravilniku, ako se sećate, sociologiju sa pravima građana mogli su predavati isključivo sociolozi i pravnici – što je krajnje korektno uzmemo li u obzir činjenicu da su se pomenuti profili i bavili sociologijom i ustavom”.
“Ne budite tako malodušni, drago dete. Iskrivimo malčice pravilnik a vi odmah padate u očajanje. Bitno je da Ministarstvo donosi sasvim ispravne odluke (iako katkada malčice iskrivljene), bez ikakvog otpora javnosti – uključujući tu i prosvetne radnike. U tom kontekstu postaviću vam sledeće pitanje – šta je od izuzetne važnosti za ovu našu malu (da je tako nazovem) zaveru u vezi sociologije sa pravima građana?”
“Ovaj…”
“Seme razdora koje ćemo posejati, drago dete“, energično će Ministar. „Po svaku cenu treba razbiti osovinu sociolozi-filozofi u srednjim stručnim školama. Pitate se zbog čega? Odgovor je jednostavan – zbog toga što je pomenuta osovina zasnovana na uzajamnoj solidarnosti iz koje u doglednoj budućnosti može iznići bunt. A poznato je da eventualni bunt predstavlja ozbiljnu pretnju vladinim merama štednje. Ovako, sociolozi će početi da gledaju na filozofe kao na otimače njihovog vlastitog predmeta – pa će i njihova veza pući poput mehura od sapunice”.
“Pa to je sjajno, gospodine Ministre!”, oduševljeno će Neko iz pravne službe. “Strategija zavadi pa vladaj”.
“Eto, vidite kako brzo kapirate i još brže izlazite iz bedastoće”, zadovoljno će Ministar. “I što je najbitnije – niko nam više ne može prebacivati da Ministarstvo ne raspolaže proverenim strategijama za oporavak posustalog sistema obrazovanja i vaspitanja?”
Tišina ispunjena iščekivanjem.
„Onda, doviđenja gospodine Ministre“, reče napokon Neko iz pravne službe i zaputi se prema kancelariji pravne službe.
Ministar u poslednjem trenutku uspeva da dobaci sledeće: „Razmislite, molim vas, i o pravnim mogućnostima za razbijanje osovine hemičari-fizičari u srednjim stručnim školama!“
Neko iz pravne službe klimnu glavom pre nego što zamače za ugao, a Ministar brže-bolje zauze pozu Rodenovog mislioca.
„Nameće se jedino pitanje – da li fizičarima dozvoliti da predaju hemiju, pa ukinuti fiziku, ili hemičarima omogućiti da predaju fiziku, a ukinuti hemiju? Ili još bolje, stvoriti još jedan glanc novi predmet pod nazivom hemija sa elementima fizike – koji će predavati diplomirani biolozi. Kako bilo, ne gine nam ponovno krivljenje pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja bla, bla, nastavnika iz bla, bla, opšteobrazovnih bla, bla predmeta u stručnim školama. Ali, bože moj – što se mora nije teško. Racionalizacija trpeti ne sme“.
Boris Jašović