Svi želimo da odgajamo odgovornu decu. I svi želimo da živimo u svetu u kome su drugi vaspitani da budu odgovorni, svetu u kome odrasli ne odbacuju svoje odgovornosti. Kako onda vaspitati našu decu da preuzmu odgovornost za svoje izbore?
Počinjete tako što vidite odgovornost kao nešto što raduje vaše dete umesto da ga opterećuje.
Svako dete želi sebe da vidi kao „sposobno da reaguje“—moćno i sposobno da odgovori na ono što treba da se uradi. Ovo je neophodno za dečije samopoštovanje.
Dakle, ne morate ih učiti da se odgovorno ponašaju u svetu. Treba samo da im pokažete da imaju moć da pozitivno doprinose.
Suština je da će deca biti odgovorna u meri u kojoj ih mi podržavamo.
Predlažemo vam nekoliko strategija koje možete primenjivati svakog dana ako želite da podignete odgovorno dete.
Odgajajte svoje dete sa očekivanjem da sami uvek čiste svoj nered
Počnite tako što ćete pomoći svom detetu, dok ono to ne nauči. Ono će to brže naučiti ako budete veseli i ljubazni i ako zapamtite da nema svrhe brinuti o šteti koja je već načinjena.
Ako dete prospe mleko, ohrabrite ga tako što ćete mu dati sunđer da pomogne u brisanju (čak i kada je lakše da to uradite sami). Sve dok ne vičete, ne osuđujete – tako da dete nema potrebu da se brani – želeće da pomogne da se počisti i poboljša stvari.
Dakle, kada vaše dete prolije mleko, recite „U redu je. Počistićemo mi to.“, dok mu pružate ubrus. Kada vaše dete predškolskog uzrasta ostavi cipele razbacane u hodniku, podsetite ga ljubazno: „Mi uvek sami sklanjamo svoje stvari“.
Moraćete to da radite, na ovaj ili onaj način, sve dok ne odrastu. Međutim, ako je vaš pristup pozitivan i bezbrižan, vaše dete se neće braniti i kukati kad treba da očisti ili sredi sobu. Kada stalno čuje prijateljsko očekivanje da „Mi uvek sami čistimo nered… Ne brini, ja ću pomoći… Evo papirnih ubrusa za tebe; Uzeću sunđer…”, život im postaje mnogo lakši.
Deci je potrebna prilika da doprinesu opštem dobru
Sva deca doprinose nama odraslima na neki način, redovno. Pronađite te načine i komentarišite ih, čak i ako samo primetite kada je vaša ćerka ljubazna prema svom mlađem bratu ili da uživate u tome kako ona peva.
Kako vaša deca budu starija, njihovi doprinosi bi trebalo da se povećavaju na odgovarajući način, kako unutar tako i van domaćinstva. Deca treba da izgrade dve vrste odgovornosti: svoju brigu o sebi i doprinos dobrobiti porodice. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će deca koja pomažu u kući ponuditi pomoć u drugim situacijama.
Naravno, ne možete očekivati da će preko noći razviti koristan stav. Pomaže da se odgovornost stalno povećava na način koji odgovara uzrastu. Pozovite mališane da stave salvete na sto. Četvorogodišnjaci mogu da upare čarape kada ih skupljate sa žice, a petogodišnjaci mogu da vam pomognu da prošetate psa. Šestogodišnjaci su spremni da raščiste sto, sedmogodišnjaci za zalivanje biljaka, a osmogodišnjaci da slažu veš.
Zapamtite da nijedno dete nije baš željno kućnih poslova
Osim ako ne želite da vaše dete smatra da doprinos porodici predstavlja naporan rad, nemojte ga terati da obavlja kućne poslove dok to ne postane deo vaše porodične rutine koje se svi rado pridržavate. Cilj nije samo da završite posao, već da oblikujete dete koje će uživati u doprinosu i preuzimanju odgovornosti.
Učinite posao zabavnim. Pružite podršku i praktičnu pomoć koliko je potrebno, uključujući sedenje sa njim i pomoć u prvih trideset puta kada dete radi neki zadatak, ako je potrebno. Podsetite se da postoji radost u ovim zadacima i prenesite to, zajedno sa zadovoljstvom zbog dobro obavljenog posla. Na kraju će te zadatke obavljati samo, a taj dan će doći mnogo brže ako bude uživalo u njima.
Uvek dozvolite deci da „sama to urade“ i „pomažu“, čak i kada je to više posla za vas
Da, uvek će biti više posla za vas. Ali mališani očajnički žele da ovladaju svetom i okruženjem, a kada ih podržimo u tome, oni preuzimaju odgovornost.
Dakle, umesto da žurite kroz svoju listu, preformulišite sve zadatke. Radite sa svojim detetom kako biste mu pomogli da otkrije zadovoljstvo u tome što doprinosi. To je važnije od toga da se posao obavi brzo i/ili savršeno. Uz to, ovo je prilika da se još jače povežete, što je ono što motiviše decu da nastave da doprinose.
Umesto da jednostavno naređujete, pokušajte da zamolite svoje dete da razmišlja
Primera radi, detetu koje se zabavlja ujutru, umesto da nervozno opominjete i izdajete naredbe: „Operi zube! Da li ti je ranac spakovan? Ne zaboravi svoj ručak!” mogli biste da pitate: „Šta je sledeća stvar koju treba da uradiš da bi se spremio za školu?“
Cilj je da budu fokusirani na svoje obaveze, jutro za jutrom, dok ih ne usvoje i sami mogu da prođu kroz jutarnju rutinu.
Obezbedite rutine i strukturu
Rutine i struktura su ključni u životima dece iz mnogo razloga. Prvo, savladaju rutinu odlaska na spavanje i prikupljanje igračaka i pripremanje ujutru. Zatim razvijaju uspešne navike učenja i nege. Konačno, oni uče osnovne životne veštine kroz ponavljanje kućnih rutina kao što su pranje veša ili pravljenje jednostavnih obroka.
Naučite svoje dete da bude odgovorno za svoje odnose sa drugima
Kada vaša ćerka povredi osećanja svog mlađeg brata, nemojte je terati da se izvini. Ona to neće misliti i neće mu pomoći. Umesto toga, slušajte njena osećanja da biste joj pomogli da reši one zapetljane emocije zbog kojih je „zarežala“ na njega.
Zatim, kada se oseti bolje, pitajte je šta može da učini da stvari između njih budu bolje. Verovatno će biti spremna da se izvini. Ali možda bi ona radije popravila stvari čitajući mu priču ili mu pomagala oko postavljanja stola, ili ga snažno zagrlila.
Ovo uči decu da njihovo postupanje prema drugima ima cenu i da su oni odgovorni za „popravke“ kada naprave štetu. A pošto vi ne prisiljavate, ona je u mogućnosti da izabere da popravi situaciju, zbog čega se oseća dobro i verovatno će tako i ubuduće postupati.
Ne žurite da izvučete svoje dete iz teške situacije
Budite dostupni za rešavanje problema, pomažući detetu da prevaziđe svoja osećanja i strahove i da osigurate da neće samo zaobići poteškoće. Ali neka on sam reši problem, bilo da zahteva izvinjenje ili iskupljenje na konkretniji način.
Nikada nemojte etiketirati svoje dete kao „neodgovorno“
Nikada nemojte označavati svoje dete kao „neodgovorno“, jer je način na koji vidimo našu decu uvek samoispunjavajuće proročanstvo. Umesto toga, naučite ga veštinama koje su mu potrebne da bude odgovoran.
Ako uvek gubi stvari, na primer, pomozite mu da razvije veštine koje su mu potrebne. Naučite ga da zastane kad god ode negde – u kuću svog prijatelja, školu, fudbalski trening – i prebroji sve što treba da ponese kući od svojih stvari.
Naučite svoje dete da napravi pisani raspored
Možda izgleda preterano, ali u našim užurbanim životima u 21. veku, sva deca moraju da savladaju veštinu planiranja do srednje škole, ili jednostavno neće završiti sve obaveze na vreme.
Samo uzmite komad papira, navedite sate u danu sa leve strane i pitajte dete šta treba da uradi ovog vikenda. Uključite utakmicu, vežbanje klavira, rođendansku zabavu i sve korake naučnog projekta koji treba da uradi za domaći – kupujte materijale, izgradite vulkan, napišite i odštampajte opis eksperimenta. Dodajte vreme za odmor—idite na sladoled, opustite se i slušajte muziku.
Većina dece smatra da ovo smanjuje nivo stresa jer znaju kada će sve biti gotovo. Ono što je najvažnije, uči ih da upravljaju svojim vremenom i da budu odgovorni za svoje obaveze.
Napravite „domaćinstvo bez krivice“
Svi mi (automatski) želimo da okrivimo nekoga kada stvari krenu naopako. Međutim, prebacivanje krivice ne može sprečiti ponavljanje problema ili nas osloboditi odgovornosti.
U stvarnosti, okrivljavanje čini da svi budu defanzivni, skloniji da čuvaju leđa i da napadnu, pre nego da se iskupe i izvine. To je među glavnim razlozima zašto deca lažu svoje roditelje.
Najgore od svega, kada ih krivimo, deca pronalaze razne razloge zbog kojih zapravo nije bila njihova krivica – barem u njihovim mislima – tako da je manje verovatno da će preuzeti odgovornost i ujedno veće šanse da će se problem ponoviti.
Krivica je suprotnost bezuslovnoj ljubavi.
Sledeći put kada uvidite da počinjete da krivite nekoga, prestanite. Umesto toga, prihvatite svaku odgovornost koju možete. Samo prihvatite situaciju. Uvek možete doći do boljih rešenja iz stanja prihvatanja nego iz stanja krivice.
