Како кроз уџбенике подстаћи функционалну писменост, развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције? На који начин уџбеник подржава интегрисано учење, развијајуће учење, критичко мишљење, емпатију и свест о заједниству, еколошку свест и ефикасно корисћење дигиталних технологија?
На ова, али и многа друга питања одговор даје тим Издавачке куће Едука, у врло корисном и инспиративном вебинару, где су поделили искуство израде уџбеника за 3. разред основне школе.
Иначе, Едука је једна од првих приватних домаћих издавачких кућа, иза које стоји тим људи са огромним искуством, како у учионици, у непосредном раду с децом, тако и у изради занимљивих, креативних уџбеника и помоћних материјала.
”Унутрашња идеја водиља сваког нашег уџбеника садржи тај развијајући став, у сваком смислу.” – каже Моња Јовић, уредница у ИК Едука, за српски језик и историју.
Да уџбеник има улогу да допринесе когнитивном развоју на различите начине, истакла Наташа Ковжан Кун, уредница за разредну наставу.
”Наша тежња је тај неки хеуристички приступ, откривајући приступ, где се ученици упућују да сами конструишу знања до којих долазе. Врло је важно да ученик не добија знање у готовом облику, него да га водимо ка усвајању знања, корак по корак. Ту бих негде, на том путу издвојила питање ”зашто?”. Јер су деца по природи радознала па и сама постављају то питање. На пример, зашто на ливади има више пчела и оса, него у шуми? Због чега је важно да женке фазана буду мање уочљиве од мужјака? То су нека од питања у нашим уџбеницима, а деца да би дошла до одговора, треба да погледају слику и прочитају текст. Значи, не дајемо им знање у готовом облику, већ их мисаоно активирамо.” – објаснила је Ковжан Кун, додајући да се на тај начин развија функционална писменост која је изузетно важна, а која нам, према истраживањима недостаје.
Она је истакла да је управо главна оријентација Едукиних уџбеника усмеравање ученика тако да постану функционално писмени.
Да су питања у уџбеницима тежи део посла од излагања садржаја, каже Моња Јовић.
Она објашњава да је управо настава српског језика добра платформа за развој емоционалне писмености.
”Ако имате књижевни текст који је подстицајан, ту ученици могу да процењују понашања ликова и оцењују их са становишта одређених вредности, дакле да ли је тај лик у праву или није. Затим, могу да именују своја осећања у односу на текст, као и осећања ликова. Управо то именовање осећања је нешто чиме је прожет цео текст у читанци за 3. разред. Уз готово сваки текст долази такво неко питање које дете подржава у емоционалном описмењавању и освешћивању социјалних односа. Ту је настава књижевности изузетно важна и пружа највише могућности. Али да би се то кроз уџбеник остварило, мора иза њега да стоји тим људи са пуном свешћу о томе колико је тај емоционални развој важан. Нису довољни планови и програми, већ је важно да људи који се тиме баве имају адекватан ниво освешћености, да би тај уџбеник помогао учитељу да такав циљ оствари, а онда и детету на том путу. Јер, подсећам, идеалан уџбеник је онај који дете може самостално да користи, да отпочетка до краја прочита лекцију и без ичије помоћи разуме о чему се то ради.”
Да је такав уџбеник сан сваког аутора, каже Борис Марковић, професор музичке културе и аутор уџбеника за овај предмет. Међутим, што се више иде ка нижим разредима, подсећа он, то је остваривост оваквог циља тежа.
”То се посебно види на часовима музичке културе. Дете не може самостално да учи, на пример, нотацију, ту је неопходна помоћ учитеља и њега не може уџбеник да замени.” – истакао је овај наставник и додао да је улога часова музичке културе такоже изузетно велика у емоционалном развоју детета.
Говорећи управо о том естетском развоју, Моња Јовић каже да је он код нас, чини се, ипак мало запостављен, те је и ту улога уџбеника изузетно важна.
”Ми живимо у друштву где је тај аспект естетског васпитавања помало запостављен. Деца су врло рано изложена садржаја који им нису најпримеренији. Зато је важно направити баланс између света у ком живе и тих неких солидних музичких вредности на основу којих би деца требало да изграде став о музици.” – истакла је Јовић.
Она је подсетила и на речи Паола Фреиреа у књизи Педагогија обесправљених, који каже да циљ учитеља треба да буде да ученици постану они сами.
”Увек постоји та напетост између плана и програма и тога шта се може сместити у уџбеник, а да се испоштују све ставке. А циљ је, на крају, да код деце развијемо свест о себи, стваралачке способности, критичко мишљење, мотивацију за учење, способност за тимски рад.” – подсетила је др Јовић.
Цео вебинар о томе како нови Едукини уџбеници за трећи разред прате и помажу оставривање овог циља, погледајте на линку испод: