Osećaj za matematiku postoji kod sasvim male dece. Već s pet meseci dete može da razlikuje brojnost skupova do tri elementa, pa čak i da uoči dodavanje i oduzimanje elemenata. Dakle, razvoj matematičkih sposobnosti počinje veoma rano, mnogo pre prvog koraka i prve izgovorene reči.
Ali čak ni pravi matematički geniji ne mogu da iskoriste dar koji nose ako se on na vreme ne prepozna i ne usmeri na pravi način. Da li je dete nadareno za matematiku? Kako to prepoznati? Na koji način potom raditi s nadarenom decom?
Deca s darom za matematiku rano se mogu prepoznati. Na predškolskom uzrastu oni pokazuju da dobro mogu da reše neki problem u kojem se nađu, pametno zaključuju, veoma su radoznala, brzo pamte i možete im dugo zadržati pažnju na nekoj aktivnosti. Kod matematički nadarenog deteta primetićete i da se lakše i bolje koncentriše, da se radije druži sa starijima, da ima bujnu maštu, voli slova i brojeve. Ako dete ispoljava više od tri četvrtine ovih karakteristika, smatra se potencijalno darovitim.
kazao je u jednom intervjuu za naš portal profesor Mirko Dejić.
Mirko Dejić je redovni profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i autor niza popularnih matematičkih knjiga za decu i odrasle. Za knjige „Matematika kao igra 1” i „Matematika kao igra 2“ u izdanju Kreativnog centra dobio je 2012. godine Nagradu Najbolji evropski udžbenik u kategoriji knjiga za predškolce.
Posle toga, Kreativni centar objavio je još nekoliko zbirki koje potpisuje ovaj profesor. On, ipak, na tome ne radi sam. Koautor i jednako zaslužna za čak devet matematičkih zbirki je supruga prof. Dejića, Branka Dejić, takođe profesor matematike, mentor i edukator u Regionalnom centru za talente „Mihajlo Pupin” u Pančevu.
Sada je pred nama njihovo najnovije izdanje, Matematički kvizići za predškolce, namenjeno deci uzrasta od 5 do 7 godina. Posle toliko nagrada i tako mnogo iskustva u kreiranju matematičkog sadržaja za najmlađe, nova zbirka dvoje autora je (očekivano) sjajno štivo.
U knjizi se nalazi deset kvizića (mi vam, dole ispod, poklanjamo jedan), a svaki od njih sastavljen je od deset specijalno odabranih zanimljivih zadataka, koji nisu ni klasični, ni šablonski, ni međusobno povezani, već svaki zahteva novu ideju da bi se došlo do rešenja. U svakom pojedinačnom kvizu, kao i u zbirci u celini, poštovan je princip od lakšeg ka težem.
Da bi dete rešilo zadatak, potrebno je da podstakne sposobnosti koje već poseduje, ali ih možda nije u dovoljnoj meri ranije koristilo. Dete se stavlja pred problemsku situaciju koja je zanimljiva i koja ga motiviše da reši problem, a pritom ono ima utisak da se igra i zabavlja. Pri rešavanju zadataka do izražaja dolaze logičke, geometrijske, numeričke, pronalazačke i druge sposobnosti.
Primer kviza iz zbirke:
Na kraju knjige nalazi se diploma za uložen trud jer, bez obzira na uspeh, svako dete koje je radilo zadatke zaslužuje da bude nagrađeno. Tako će znati da je uradilo nešto korisno, što se vrednuje i nagrađuje.
6 saveta profesora Dejića roditeljima koji s decom rade matematičke zadatke:
- Pročitajte mu zadatak, vidite da li razume tekst, da li uočava šta se traži u zadatku, uočava li šta su dati podaci na kojima će temeljiti rešenje. Bitno je da dete razume smisao zahteva i da mu je jasna svaka reč u tekstu zadatka.
- Nipošto ne rešavajte zadatke umesto dece – samo im ponekad pružite malu pomoć, ukažite na to gde greše, ohrabrite dete ako je na dobrom putu ili mu razjasnite termine i zahteve.
- Pri rešavanju zadataka budite strpljivi s decom. Razmislite o tome zašto negde ne uspevaju – možda su im potrebne dodatne informacije.
- Ako neki zadatak ne uspeju da reše, ostavite taj zadatak za kasnije, a odaberite lakši. Prihvatajte svaki detetov pokušaj da reši zadatak, makar i pogrešno, jer je to dečje stvaralaštvo – traganje za rešenjem.
- Ne radite ništa protiv volje deteta – postići ćete suprotan efekat od željenog jer će ono izgubiti interes za rad.
- Neka dete radi petnaest do dvadeset minuta nekoliko puta nedeljno i to je dosta. Deca vole da rešavaju zadatke. Videćete – uspeh će ih ohrabriti.