КВИЗ за предшколце професора Мирка Дејића и 6 савета за родитеље који желе да развију математичке вештине својих малишана

Foto: Canva

Осећај за математику постоји код сасвим мале деце. Већ с пет месеци дете може да разликује бројност скупова до три елемента, па чак и да уочи додавање и одузимање елемената. Дакле, развој математичких способности почиње веома рано, много пре првог корака и прве изговорене речи.

Али чак ни прави математички генији не могу да искористе дар који носе ако се он на време не препозна и не усмери на прави начин. Да ли је дете надарено за математику? Како то препознати? На који начин потом радити с надареном децом?

Деца с даром за математику рано се могу препознати. На предшколском узрасту они показују да добро могу да реше неки проблем у којем се нађу, паметно закључују, веома су радознала, брзо памте и можете им дуго задржати пажњу на некој активности. Код математички надареног детета приметићете и да се лакше и боље концентрише, да се радије дружи са старијима, да има бујну машту, воли слова и бројеве. Ако дете испољава више од три четвртине ових карактеристика, сматра се потенцијално даровитим.

казао је у једном интервјуу за наш портал професор Мирко Дејић.

Мирко Дејић је редовни професор на Учитељском факултету у Београду и аутор низа популарних математичких књига за децу и одрасле. За књиге „Математика као игра 1” и „Математика као игра 2“ у издању Креативног центра добио је 2012. године Награду Најбољи европски уџбеник у категорији књига за предшколце.

После тога, Креативни центар објавио је још неколико збирки које потписује овај професор. Он, ипак, на томе не ради сам. Коаутор и једнако заслужна за чак девет математичких збирки је супруга проф. Дејића, Бранка Дејић, такође професор математике, ментор и едукатор у Регионалном центру за таленте „Михајло Пупин” у Панчеву.

Сада је пред нама њихово најновије издање, Математички квизићи за предшколце, намењено деци узраста од 5 до 7 година. После толико награда и тако много искуства у креирању математичког садржаја за најмлађе, нова збирка двоје аутора је (очекивано) сјајно штиво.

У књизи се налази десет квизића (ми вам, доле испод, поклањамо један), а сваки од њих састављен је од десет специјално одабраних занимљивих задатака, који нису ни класични, ни шаблонски, ни међусобно повезани, већ сваки захтева нову идеју да би се дошло до решења. У сваком појединачном квизу, као и у збирци у целини, поштован је принцип од лакшег ка тежем.

Да би дете решило задатак, потребно је да подстакне способности које већ поседује, али их можда није у довољној мери раније користило. Дете се ставља пред проблемску ситуацију која је занимљива и која га мотивише да реши проблем, а притом оно има утисак да се игра и забавља. При решавању задатака до изражаја долазе логичке, геометријске, нумеричке, проналазачке и друге способности.

Пример квиза из збирке:

На крају књиге налази се диплома за уложен труд јер, без обзира на успех, свако дете које је радило задатке заслужује да буде награђено. Тако ће знати да је урадило нешто корисно, што се вреднује и награђује.

6 савета професора Дејића родитељима који с децом раде математичке задатке:

  • Прочитајте му задатак, видите да ли разуме текст, да ли уочава шта се тражи у задатку, уочава ли шта су дати подаци на којима ће темељити решење. Битно је да дете разуме смисао захтева и да му је јасна свака реч у тексту задатка.
  • Нипошто не решавајте задатке уместо деце – само им понекад пружите малу помоћ, укажите на то где греше, охрабрите дете ако је на добром путу или му разјасните термине и захтеве.
  • При решавању задатака будите стрпљиви с децом. Размислите о томе зашто негде не успевају – можда су им потребне додатне информације.
  • Ако неки задатак не успеју да реше, оставите тај задатак за касније, а одаберите лакши. Прихватајте сваки дететов покушај да реши задатак, макар и погрешно, јер је то дечје стваралаштво – трагање за решењем.
  • Не радите ништа против воље детета – постићи ћете супротан ефекат од жељеног јер ће оно изгубити интерес за рад.
  • Нека дете ради петнаест до двадесет минута неколико пута недељно и то је доста. Деца воле да решавају задатке. Видећете – успех ће их охрабрити.