"Лако" је бити мама

Кад си мама
majka
Јутро
Треба ми кафа. Истрошила сам маскару, треба ми нова, она што прави волумен. Заборавила сам да му опеглам кошуљу за данас, брзо ћу ја то. Нек доручкују житарице. ЗАШТО АЛИ ЗАШТО увек испишке шољу!?
Вежи пертле сам имаш осам година, КАСНИМО! Како мислиш сад ти се каки, па сад сам закључала врата.
Знам, рекли сте ми већ да морамо да уплатимо последњу рату за екскурзију и да стално прича на часу.
Знам да понекад не жели да сарађује и да више воли да се игра са девојчицама али он је још мали и нама је сасвим у реду да ставља бебу испод мајице и прави се да је трудан.
Опет касниш драга, шеф те је већ звао.
Разумем, разумем, потрудићу се, неће се више поновити.
Сва срећа да сам извештај завршила на време. Шта ћемо данас ручати? У ствари вечерати. Одледићу сарму преосталу од славе. Најбоља је кад одлежи. Малом су омалиле ципелице, одо на паузи да му нешто купим. Таман нећу доручковати и смршаћу мало.
Устанем по мраку, враћам се кући по мраку. Капитализам је робија. А баш бих волела да живимо на неком селу и имамо нашу органску храну и да гајимо лаванду. Не, стварно не бих могла да гајим прасиће и тако то. Али да имамо воћњак и да нам се деца веру по дрвећу и да смо у природи и да…
Надам се да се неће упишкити данас у вртићу.
Уффф сломио ми се нокат. Вољени воли црвени лак. Могла бих вечерас да га изненадим. Само да нема тениса или пуно домаћих задатака. А чека ме већ пресушени веш за пеглање. Морам да нахраним рибице и позовем свекрву да је питам … Не сећам се шта треба да је питам.
Поподне
Ако ухватим овај трамвај стићићу мало раније по децу. Трчи дебела, трчи! Уххх једва. Угојила сам се страшно, све су ми се бутине тресле. Ваљда ме нико није гледао.
Како је било у школи? Не мораш да волиш али мораш да научиш да црташ. Није истина, уметници нису млакоње тата се шалио. Вољени. Зашто ме данас није позвао? Сигурно има пуно посла. Можда ме вара? Има пуно посла.
Како је било у вртићу? Наравно да је у реду да волиш роза боју и поније. Не, ниси девојчица и кажи ти њему да је твоја мама рекла да је сасвим нормално и да дечаци воле роза боју и поније. Не бриши нос рукавом.
Па где си ти цео дан, ниси се јавио. Јел? Знам да пуно радиш за нас и да си уморан. Наравно да ми не смета да одеш са другарима на пиво. Да, други пут ћу ја.
Мама има изненађење за вас. Идемо у Мек на ручак.
Вече
Баш нам је било лепо у Меку. Сад ћу да им спремим киноу, булгур, цвеклу, шпарглу, лимун… Не нисам лоша мама што су јели фаст фоод. Сутра их водим код доктора, можда су анемични, млађи је стално блед.
Како то мислите нећете да се купате и сечете нокте? Чим се тата врати читаће вам причу.
Лепи су као анђелчићи. Веш. Морам свима да спремим шта ће сутра обући. Зашто једноставно не шију тренерке са ојачањима на коленима већ морам сад да крпим рупе. Ти дечаци као да ходају на коленима по цео дан.
Сутра имам састанак и немам ништа пристојно да обучем. Дебела сам. Морам да смршам. Морам у шопинг.
Прија ми кад сам сама. Бар на кратко. Филм, књига, маштање, чаша вина… Веш. Не, идем да обријем ноге.
Како си се провео? Нису драги, чини ти се, само су уображенији. Наравно да си и ти успешан. Лези, сад ћу ја.
Ноћ
Могла бих да упишем мастер. А хтела сам и на зумбу и курс фотографије. Морам да букирам летовање. Не знам како то њој успева. Е па сад ћу да пробам да направим и ја такве локне. Сва срећа да сам се за састанак припремила још синоћ. Могла бих да их изненадим колачима за доручак. Сад ћу часком да умутим смесу.
Ево сад ћу и ја у кревет.
Мој дан је прошао исто, досадан као и сваки други.
Купила сам малом ципелице, оставила твоје одело на хемијско чишћење, уписала старијег у музичку школу, водила га на пливање, водила децу код зубара, правила костим за приредбу са млађим, обезбедила још једног клијента фирми, звала твоју баку да јој честитам рођендан, усисала стан, играла се човече не љути се, направила колаче и пријавила се за мастер. Размишљам да покренем блог или неки свој мали бизнис. Ићи ћу на курс за књиговодство. Остављам слаткише од сутра. Да и обећала сам деци пса за Нову годину. Не брини ја ћу бринути о њему. Није ми тешко.
 
Аутор: Катарина Думић
 
Извор: icbmother.com