Kad si mama
Jutro
Treba mi kafa. Istrošila sam maskaru, treba mi nova, ona što pravi volumen. Zaboravila sam da mu opeglam košulju za danas, brzo ću ja to. Nek doručkuju žitarice. ZAŠTO ALI ZAŠTO uvek ispiške šolju!?
Veži pertle sam imaš osam godina, KASNIMO! Kako misliš sad ti se kaki, pa sad sam zaključala vrata.
Znam, rekli ste mi već da moramo da uplatimo poslednju ratu za ekskurziju i da stalno priča na času.
Znam da ponekad ne želi da sarađuje i da više voli da se igra sa devojčicama ali on je još mali i nama je sasvim u redu da stavlja bebu ispod majice i pravi se da je trudan.
Opet kasniš draga, šef te je već zvao.
Razumem, razumem, potrudiću se, neće se više ponoviti.
Sva sreća da sam izveštaj završila na vreme. Šta ćemo danas ručati? U stvari večerati. Odlediću sarmu preostalu od slave. Najbolja je kad odleži. Malom su omalile cipelice, odo na pauzi da mu nešto kupim. Taman neću doručkovati i smršaću malo.
Ustanem po mraku, vraćam se kući po mraku. Kapitalizam je robija. A baš bih volela da živimo na nekom selu i imamo našu organsku hranu i da gajimo lavandu. Ne, stvarno ne bih mogla da gajim prasiće i tako to. Ali da imamo voćnjak i da nam se deca veru po drveću i da smo u prirodi i da…
Nadam se da se neće upiškiti danas u vrtiću.
Ufff slomio mi se nokat. Voljeni voli crveni lak. Mogla bih večeras da ga iznenadim. Samo da nema tenisa ili puno domaćih zadataka. A čeka me već presušeni veš za peglanje. Moram da nahranim ribice i pozovem svekrvu da je pitam … Ne sećam se šta treba da je pitam.
Popodne
Ako uhvatim ovaj tramvaj stićiću malo ranije po decu. Trči debela, trči! Uhhh jedva. Ugojila sam se strašno, sve su mi se butine tresle. Valjda me niko nije gledao.
Kako je bilo u školi? Ne moraš da voliš ali moraš da naučiš da crtaš. Nije istina, umetnici nisu mlakonje tata se šalio. Voljeni. Zašto me danas nije pozvao? Sigurno ima puno posla. Možda me vara? Ima puno posla.
Kako je bilo u vrtiću? Naravno da je u redu da voliš roza boju i ponije. Ne, nisi devojčica i kaži ti njemu da je tvoja mama rekla da je sasvim normalno i da dečaci vole roza boju i ponije. Ne briši nos rukavom.
Pa gde si ti ceo dan, nisi se javio. Jel? Znam da puno radiš za nas i da si umoran. Naravno da mi ne smeta da odeš sa drugarima na pivo. Da, drugi put ću ja.
Mama ima iznenađenje za vas. Idemo u Mek na ručak.
Veče
Baš nam je bilo lepo u Meku. Sad ću da im spremim kinou, bulgur, cveklu, šparglu, limun… Ne nisam loša mama što su jeli fast food. Sutra ih vodim kod doktora, možda su anemični, mlađi je stalno bled.
Kako to mislite nećete da se kupate i sečete nokte? Čim se tata vrati čitaće vam priču.
Lepi su kao anđelčići. Veš. Moram svima da spremim šta će sutra obući. Zašto jednostavno ne šiju trenerke sa ojačanjima na kolenima već moram sad da krpim rupe. Ti dečaci kao da hodaju na kolenima po ceo dan.
Sutra imam sastanak i nemam ništa pristojno da obučem. Debela sam. Moram da smršam. Moram u šoping.
Prija mi kad sam sama. Bar na kratko. Film, knjiga, maštanje, čaša vina… Veš. Ne, idem da obrijem noge.
Kako si se proveo? Nisu dragi, čini ti se, samo su uobraženiji. Naravno da si i ti uspešan. Lezi, sad ću ja.
Noć
Mogla bih da upišem master. A htela sam i na zumbu i kurs fotografije. Moram da bukiram letovanje. Ne znam kako to njoj uspeva. E pa sad ću da probam da napravim i ja takve lokne. Sva sreća da sam se za sastanak pripremila još sinoć. Mogla bih da ih iznenadim kolačima za doručak. Sad ću časkom da umutim smesu.
Evo sad ću i ja u krevet.
Moj dan je prošao isto, dosadan kao i svaki drugi.
Kupila sam malom cipelice, ostavila tvoje odelo na hemijsko čišćenje, upisala starijeg u muzičku školu, vodila ga na plivanje, vodila decu kod zubara, pravila kostim za priredbu sa mlađim, obezbedila još jednog klijenta firmi, zvala tvoju baku da joj čestitam rođendan, usisala stan, igrala se čoveče ne ljuti se, napravila kolače i prijavila se za master. Razmišljam da pokrenem blog ili neki svoj mali biznis. Ići ću na kurs za knjigovodstvo. Ostavljam slatkiše od sutra. Da i obećala sam deci psa za Novu godinu. Ne brini ja ću brinuti o njemu. Nije mi teško.
Autor: Katarina Dumić
Izvor: icbmother.com