Učitelj je doneo u školu balone i zamolio decu da na njih napišu svoja imena. Zatim su svi baloni iznešeni u hodnik i učitelj ih je pomešao. Učitelj je deci dao 5 minuta kako bi svi pronašli balon sa svojim imenom. Deca su potrčala i počela tražiti, ali 5 minuta je brzo isteklo i nitko nije našao balon sa svojim imenom.
Tada je učitelj zamolio decu: „Uzmite balon koji se nalazi najbliže vama i dajte ga osobi čije je ime napisano na njemu. Prošlo je manje od dve minute i svatko je imao svoj balon u rukama.
Na kraju je učitelj izneo zaključak:
„Baloni su poput sreće. Nećete je naći ako mislite samo na sebe. Međutim, ako se svi brinu jedni o drugima, brže ćete je pronaći.“