Лекције о штрајку
Лекција бр. 1: Историја – учитељица живота
Време је да научите прву лекцију из историје која се тиче штрајкова у прошлости. Наиме, некада давно пре две стотине година радници нису имали ни пензије, ни социјално осигурање, а понекад ни плате, него су радили за дневнице, јер им посао није био сигуран… Али, претпостављам да ви то већ знате. Оно што сте можда заборавили је да су њихове синдикалне вође били људи из њиховог окружења, који су били у највећем ризику, најхрабрији међу њима. Елем, и тада се синдикатима давала чланарина, која је служила за овакве ситуације у којој смо и ми ових дана. Ако послодавац у својој суровој игри, закине зараду, што је очекивана мера онога ко се бори против штрајкача, синдикат од чланарине помаже онима који су остали без зараде, а у њиховом случају и без посла. И тако су се они гањали наредних деценија, па све до ових наших дана. Неки су штрајкови пропадали, али ти некадашњи радници нису одустајали од своје борбе. Напротив, сваки пут су тражили више, сваки пут по мало, док на крају ми не почесмо да уживамо у плодовима њихове борбе.
Лекција бр. 2: Социјализми у нама
Синдикате је у социјализму држава преузела под своје. Па смо дошли у бесмислену ситуацију да послодавац организује и плаћа синдикалне представнике. И наравно, целу су причу разводнили тиме што је новац од чланарина годинама одлазио на свињске полутке, вечеру после Сајма књига, 8-мартовске поклоне, а и за понеки излет на крају године. Уз све то као шлаг на торти, држава нам је чак прописала и како ћемо штрајковати – час од 30 минута. Замислите некадашњег радника којем послодавац/власник рецимо фабрике каже: „Можеш да штрајкујеш, али прво одради главни део посла, па онда иди па протествуј.“ Е, видите ли драги штрајкачи извесну сличност с нашим штрајком?
Лекција бр. 3 : Наши у Грчкој
Прича ми пријатељица која се пре неколико година одселила и живи у Грчкој. Када је добила посао, прво је морала да се учлани у синдикат, и да плати озбиљну чланарину (а не овај симболични џепарац који ми дајемо). Затим су јој рекли да уколико не поштује одлуку синдиката, губи право на било какву помоћ истог у случају губитка посла, смањања плата. Тамо, наиме, синдикат има улогу и да заштити и да надокнади разлику у плати од тих пара. Да ли сте се икада запитали како су у Грчкој штрајкови тако масовни? Е, па то је разлог.
Дакле, шта мислите шта нам је чинити на крају ове тужне приче о петомесечном штрајку? Моје идеје су да би требало да имамо озбиљан синдикат који неће имати никакве везе с државом (у смислу финансирања). Да одвајамо новац, који ће остајати на нашем синдикалном рачуну, орочен за овакве ситуације. Већ од јесени, треба тражити промену закона о штрајку који је непрецизан (а који наш закон то није?) и, а вероватно и низ других закона који нас онемогућују у томе да направимо озбиљан синдикат (непоткупљив, који ће нас заиста представљати на прави начин). А онда наставити са притисцима на јавност у што већој мери. Сада смо се прекалили, мислим да смо и ојачали, јер је ово била права борба.
Најгори закључак који у овом тренутку можемо да донесемо је да више нећемо штрајковати. Ово је само једна битка, додуше изгубљена, али рат још увек траје.
Вера Исаиловић