Prvi rođendan deteta je jedan od najvažnijih događaja u odrastanju. Za roditelje. Deca ga se uglavnom i ne sećaju, pa im ostaje da gledaju fotografije onoga što im je rečeno da je za mamu i tatu bio jedan od najsrećnijih dana. I sigurno da jeste. Ali, kako deca rastu, roditeljski entuzijazam za organizovanje savršenih žurki (očekivano) opada, dok kod dece on raste.
A savršen rođendan iz ugla deteta je nešto sasvim drugačije od onoga što roditelj vidi. I to vam kaže neko ko je do sada organizovao ukupno 18 dečjih rođendana za svoju decu. Prošli smo sve: restorane, igraonice unutra, igraonice napolju, tokom korone rođendane pod parolom „snađi se“ u parkiću, rođendani kod kuće, sportski rođendani… Svaki put uz ideju da sve to ne treba da košta kao jedno putovanje na more.
I sad, kad su deca već dovoljno velika da sama biraju mesto i način proslave, shvatam da je najbolja ideja prepustiti izbor upravo njima, dok se god kreću u okviru datog im budžeta i nekih razumnih ideja.
Tako je, koristeći tu slobodu, moj osmogodišnjak rekao da želi proslavu na Paintball terenu. Znate sigurno, to je ono kad deca dobiju zaštitna odela i maske, puške sa bojom, podele se u grupe i na za to posebno projektovanom terenu se gađaju bojom. Odmah sam odgovorila: „Ali to je oružje!“ Na to se moj muž nasmejao rekavši: „Pa, ako je to oružje, onda bi trebalo i pištolje na vodu da im oduzmemo.“ Naravno da je bio u pravu.
Znajući isto tako, da su grube i agresivne igre način da se dečaci oslobode nagomilane energije i da im one zapravo koriste da deo agresije koju svako od nas u sebi nosi oslobode na zdrav način, složila sam se.
I nisam pogrešila.
Rođendan smo organizovali na terenu na otvorenom na Adi Ciganliji, sa timom Arena No1. Samo mesto je idealno zato što ima mnogo zelenila i nalazi se u hladovini. Sve počinje tako što dva momka i devojka koji tamo rade detaljno objasne pravila igre kojih se deca strogo moraju držati, kako neko ne bi završio sa bojom na licu i da bi igra bila do kraja fer. Njih troje sve vreme budno prate i kontrolišu igru. Deca navlače zaštitna odela, stavljaju maske i ulaze u prostor za „borbu“. Količina boje je ograničena, pa tu moraju takođe učiti da budu tim – ako neko od igrača potroši boju, odlazi kod drugog iz svog tima da od njega uzme dopunu. Nema gađanja s leđa i nema gađanja iz blizine. Samo fer igra. Nakon osveženja, kreće drugi deo, a to je gađanje bojama u metu.
Deci je obezbeđena i hrana i piće, a tortu donosi slavljenik. Rođendanska zabava namenjena je isključivo deci, tako da dodatni trošak za roditelje koji dovode male goste – ne postoji. Ali, sjajna stvar je to što se na sam teren naslanja divan prostor za piknik sa stolovima u hladovini, pa ako želite da organizujete druženje sa odraslima u svojoj režiji, možete i to.
Kad se rođendan završio, klinci su bili preumorni i puni utisaka, a mi, roditelji, odmorni i raspoloženi. I, ako mene pitate, to je i cilj dečjih rođendana. Kad je obrnuto, znači da nešto treba menjati.
Fotografije: Ivana Karić, Fotosinteza