Ljubi ga majka…
Imala sam čast da radim sa puno žena sa svih strana sveta. Da upoznam razne kulture, religije i običaje. U principu se ne razlikujemo toliko osim što imamo možda različite mentalitete koji su većinom povezani sa okolinom odakle potičemo. Mada smo se igrom slučaja sve našle na jedno mesto daleko od domovine, svaka pokušava da sačuva nešto od onog što je ponela od kuće.
Različite tradicije koje se koliko je to moguće kompenziraju sa ovima u zemlji kojoj živimo. Kao na primer: Muslimanke koje drže mesec dana Ramazan i pored punog radnog vremena, Azijatkinje koje hoće da pokažu koja je moć raznih biljaka, Afrikanke koje nose šarene stvari, Indike koje stavljaju i pored modernog oblačenja crvenu tačku na čelu, Balkanke koje donose sarmu i proju kad im je slava i tako dalje. Jedno imamo sve zajednicko: dale bi život bez da trepnemo za svoju decu. Taj majčinski instinkt nas spaja uprokos različitim pogledima na svet.
Ali nigde nisam primetila takvo ophođenje prema deci kao kod nas. Mi smo jedine kojima su deca Sine i Ćero dokle god postojimo, i da nismo ponekad besne na njih zaboravile bi imena koje smo dale. Samo mi idemo za decom i spremamo bez obzira koliko imaju godina-imaju vremena da spremaju kad budu sama. Vrata su im uvek otvorena u svako doba dana i noći. Samo treba da kažu kad otprilike stižu i njihovo omiljeno jelo je gotovo. Ako je njima dobro i mi smo srećne, a kad ona pate i mi smo na dnu.
Niko ne sme da zucne jednu lošu reč o njima jel odmah-vadimo oči.
Jednom rečju deca su nas život. Držimo ih za ruke dokle kod ona dozvoljavaju, a kad hoće da budu samostalna teško podnosimo odlazak. Umesto da budemo srećne što smo svoj posao odgajanja obavile, mi ne znamo šta da počnemo same sa sobom. Ne možemo da se načudimo kako nismo primetile kad su te male dečje rucice porasle u odrasle ruke! Ljubi ga majka – ostaje ceo život.
Izvor: mizenesabalkana