Ljudi sa teškim detinjstvom imaju 5 prednosti u odnosu na druge

5 januara, 2020

Kada ljudi čuju frazu “teško detinjstvo”, zamišljaju užasne stvari. Većina psihologa obraća pažnju samo na negativne efekte koje teško detinjstvo ima na dalji razvoj pojedinca i najčešće ih opisuju kao traume prošlosti ili nedostatak samopouzdanja. Međutim, neki psihoanalitičari i profesionalci za lični razvoj gledaju na teško detinjstvo iz potpuno drugog ugla, a rezultati njihovih zapažanja pokazuju da ljudi koji su imali više poteškoća na svom putu od detinjstva – adolescencije – do odrasle dobi imaju i izvesnih prednosti u odnosu na one koji su vodili relativno lagan život.

Foto: Canva

1. Imaju veću šansu da razviju svoju umetničku stranu

Svi smo čuli za teške živote poznatih glumaca i drugih kreativnih ljudi koji dele tužnu prošlost. Svi se fokusiraju na dug put koji su prošli zahvaljujući svojim umetničkim poduhvatima. Bez ičije pomoći. Naučnici iz Kalifornije sproveli su anketu sa gotovo 250 umetnika, uključujući muzičare, glumce, dizajnere, pevače, plesače i traže od njih da kažu o svom detinjstvu. Ogromna većina njih prijavila je teško ili posebno mučno i teško detinjstvo. Ispada da je umetnost bila njihovo utočište – nešto kao spasilački beg iz stvarnosti. Takođe veruju da im je ovaj poklon dat slučajno – kao šansa za promenu života zauvek.

2. U stanju su da donose brze i čvrste odluke

Prema istraživanjima, ljudi sa teškim detinjstvom više puta su bili u situaciji da su morali brzo donositi odluke o svom preživljavanju. To je u njima razvilo sposobnost da ne oklevaju kada postane “gusto”, da brzo misle i da budu čvrsti u svojim izborima.

3. Brzo se prilagođavaju

Kada dete odraste u stresnom okruženju, njegov ili njen mozak počinje da se prilagođava stresu. Kao rezultat toga, raste sposobnost bržeg prilagođavanja, sa lakoćom prihvata stresne situacije u kasnijoj životnoj fazi, prilagođava se promenljivim situacijama, a da to ne doživljava kao nešto dramatično i bolno.

Evo primera: dve odrasle osobe dobijaju pogrešna uputstva o rešavanju jednog zadatka koji im je dat. Prvi, koji je odrastao u dobrim životnim uslovima, i dalje u potpunosti sledi uputstva, zbog čega postaje sve više zbunjen. Drugi, odrastao u teškom i nestabilnom porodičnom okruženju, ne ustručava se da preuzme rizik i da ne postupa u skladu sa uputstvima, što ga dovodi do ispravne odluke. Naučnici kažu da je to zbog toga što ljudi koji su pod pritiskom od ranog života vrlo dobro znaju da se pravila mogu i da ih je nekad potrebno zaobići (molim vas, nemojte mešati pravila sa zakonima!).

4. Mogu prepoznati opasnost

Norepinefrin je neurotransmiter i hormon. Povećava krvni pritisak, pojačava rad srca. Oslobađa se tokom stresa, fizičke aktivnosti, zajedno s drugim hormonom nadbubrežne žlezde – adrenalinom. Pomaže nam da prepoznamo opasnosti. Prema istraživanju kliničkog psihologa i neurobiologa Iana Robertsona, u umerenim dozama ovaj hormon ima pozitivan uticaj na mozak, poboljšavajući rad pamćenja i sposobnost učenja. Ljudi koji su imali teško detinjstvo mogu prepoznati opasnosti brže od drugih i samim tim reaguju brže.

5. Imaju odlično pamćenje i dobro razvijen osećaj za empatiju

Chiraag Mittal sa Univerziteta u Teksasu dolazi do sledećeg zaključka: deca koja su odrasla u teškim uslovima imaju bolju memoriju koja se ažurira veoma brzo – stare informacije, koje više nisu toliko bitne, lako se zaboravljaju i zamenjuju novim i korisnim. Međutim, ta se deca uglavnom sećaju negativnih događaja i ljudi koji su se prema njima loše ponašali, što im pomaže da se bolje brane u budućnosti.

Većina ljudi koji su imali teško detinjstvo imaju snažan osećaj empatije i sposobni su da prepoznaju i razumeju osećaje drugih i stave se na svoje mesto.

Bonus: Kako se osloboditi negativnih aspekata detinjstva

Niko nije u stanju da promeni svoju prošlost, ali na nju možemo drugačije gledati. Neki ljudi sa teškim detinjstvom žive u stalnom strahu da će se desiti nešto loše. Ako ste jedan od njih, pokušajte da smislite dobar izlaz iz stvari, a ne da se fokusirate na negativno. Usredsredite se na dobro u svom životu.

Priredila: A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama