Људи, сада и деца, воле моду, луксуз, трендове. Зато шансе да смањимо загађење – не постоје

Све може да се рециклира! Будимо одговорни према планети. Смањимо емисију CO2!

Серија реченица које ништа не значе.

Толико празних препричавања, сличица и осталих активности које повежу приче о веганству као једином начину да се смањи загађење. И ок, имају људи право да пишу глупости. Пун је интернет незнања или полузнања.

Али, када неко почне да прича како су краве и свиње криве за метан, како се природни текстил стотину година распада дајући опет метан и сличне ствари, питам се да ли су ти људи икад ишли у школу. Да ли су живели на селу? Да ли су приметили постојање возила која емитују и CO2 и CH4 и C (чађ) и још хиљаде других токсичних једињења? Или авионe који мега тоне гасова избаце и то одмах у облаке? Сва превозна моторизована средства избацују мазива, козметика је пуна силицијумских деривата који се никада неће распасти. Нафтна индустрија од бушења до рафинације има свој отисак у загађењу.

Нажалост, због прекомерне потрошње и потребе да свако има све, пад цена је (тако бар кажу економисти) тражио раст обима производње. Више и више и више. Па онда мода, па опет замена старих (добрих) ствари новим (лошијим). Пример: многи избацују дрвени намештај и мењају га намештајем од иверице. Пушачи, наркомани, покварени људи, криминалци и политичари сви доприносе загађењу епских размера.

А решење које групе и појединци нуде? Пређите са пљескавица на биљне пљескавице. (И опет та упорност у задржавању имена животињских намирница у обмањивању корисника.)

Да ли има шансе да се смањи загађење? Нема. Јер људи, а сада и деца воле луксуз, моду, замену, трендове. Градске депоније би морале да нестану, фарме да претварају отпад у биогас. Одећа да буде квалитетна, средства за прање природна у деминерализованој води, прекид шминкања, конзумирања воде и којечега из пластичних боца, електрични аутомобили или коњске запреге…

Дакле – неизводљиво.

Зато уживајмо у животу док нас блага природа коју би сви да чувају не узврати вулканом, пожаром, поплавом и ми помогнемо неким светским ратом. А можда је ово све само сан? Пробудићу се у пољу пуном цвећа и неке нестварне лепоте? Не наравно. Јер ово није сан. Ово је тек почетак схватања глобалне катаклизме која нам следи. А за њу нису криве ни свиње ни краве. Крив је слон!

Пише: Др Зоран Вујчић